Direktori škola traže veće plate: Zašto im i najavljeno povećanje zarada ne ide u prilog?

U poslednjih godinu dana Društvo se tri puta obraćalo državi, tražeći da se rad direktora adekvatno vrednuje, spram odgovornosti, nadležnosti i obima poslova koje imaju.

Poslednji put zahtev je zvanično upućen na adesu Vlade Srbije i ministarstava prosvete i finansija sredinom septembra, a delegacija Društva direktora je na to podsetila ministarku prosvete Slavicu Đukić Dejanović na nedavnom sastanku.

Jedini odgovor koji su za sve to vreme dobili je iz Ministarstva finansija, koje je direktorima poručilo da se obrate Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, kaže za Danas Ivan Ružičić, predsednik Upravnog odbora Društva direktora škola Srbije.

Članovi tog udruženja koje broji više od 715 članova, ukazali su u dopisu nadležnim institucijama da se korekcijama koeficijenata koje su urađene krajem 2023. došlo do toga da direktori škola nemaju najvišu platu u svojim kolektivima.

„Društvo direktora škola Srbije smatra da nije adekvatna razmera između zarada direktora škola i ostalih zaposlenih, posebno uzevši u obzir član Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji definiše nadležnost i odgovornost direktora škole“, navodi se u dopisu Društva.

To udruženje iznosi podatak da je trenutna bruto plata direktora 148.355 dinara, dok bi sa traženim povećanjem koeficijenata ona iznosila 166.918 dinara.

Uzevši u obzir da u Srbiji ima oko 1.930 direktora osnovnih, srednjih škola, domova učenika srednjih škola i škola sa domom, povećanje koeficijenata na godišnjem nivou koštalo bi državu oko 430 miliona dinara.

„Direktori stručnih službi na nivou Republike (Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Nacionalna služba za zapošljavanje i sl) na osnovni koeficijent 25,30 imaju dodatak 30 odsto. Direktori filijala Nacionalne službe za zapošljavanje imaju veću neto osnovicu za obračun zarade (5.480,49 dinara). Takođe, direktori domova učenika imaju veći osnovni koeficijent (21,05-21,59)“, navodi Društvo neke od primera nejednakog vredovanja rada rukovodilaca ustanova čiji je osnivač država.

Početna neto plata direktora škola trenutno iznosi oko 104.000 dinara, a ukoliko Vlada ostane pri nameri da samo nastavnicima poveća plate za 12 odsto od 1. januara naredne godine, a nenastavnom osoblju za osam procenata, to će se odnositi i na direktore, budući da najveći broj njih nije u nastavi.

I sami sindikati ukazuju na apsurd da će nastavnik koji je razredni starešina i predsednik sindikata sa ovim dodacima na osnovnu platu imati četiri do pet hiljada veću platu od direktora.

U grupi zaposlenih koji će ovakvim rezonom vlasti biti oštećeni su i psiholozi, pedagozi, sekretari škola i šefovi računovodstva.

– Pored pomenute korekcije koeficijenata koja je urađena krajem prošle godine, korigovani su i koeficijenti za razredno starešinstvo, što je u redu, ali mi smatramo da to treba da se uradi sistemski i celovito jer dolazimo u apsurdnu situaciju da direktori nemaju najviše plate u svojim školama, spram odgovornosti, a znamo koliko dobar direktor utiče na kvalitetan rad škole. Kao što imamo problem sa nastavnicima određenih predmeta uskoro ćemo doći u situaciju da će retko ko hteti da bude direktor – ukazuje Ružičić.

Na naš komentar da će na to kritičari reći kako će, bez obzira na destimulativnu platu, uvek biti stranačkih direktora, Ružičić odgovara da se stvari moraju postaviti principijelno.

– Jeste da su izmenili zakon i da ministar ima poslednju reč u izboru direktora, što svakako nije u redu i nije demokratski, ali kako god da su postavljeni, direktori su vezani za svoju školu. Da li je pri izboru ispoštovana volja kolektiva je drugo pitanje, ali svi mi imamo iste probleme – kaže Ružičić.