Direktori škola skrivali 10.000 slobodnih mesta

Ne znamo kako se to dogodilo, ali ćemo tražiti odgovornost svakog pojedinačnog direktora – poručila je Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika, na jučerašnoj konferenciji za novinare.

Dobrivoje Marjanović, iz tog sindikata, kaže da je, prema podacima Ministarstva prosvete, u martu bilo prijavljeno 8.676 normi (punih radnih mesta) dok je u septembru ta cifra narasla na 18.426 normi, ali se tačan broj izvršilaca još ne zna. Podaci se razlikuju i kada je reč o ukupnom broju zaposlenih sa nepunim radnim vremenom – njih je u martu bilo 13.792, a sada ih je 19.689.

Marjanović je izneo podatke Ministarstva o kojima je Danas prvi pisao, da je u obrazovnom sistemu radi 18.000 ljudi na određeno vreme, a da je prema proceni prosvetne vlasti za zbrinjavanje tehnoloških viškova i zaposlenih sa nepunom normom potrebno 5.500 radnih mesta.

On, međutim, kaže da se problem viškova ne može u potpunosti rešiti preklapanjem i da sistem sigurno neće biti uređen ove godine, te da će se to desiti “kada Ministarstvo prosvete bude kontrolor budžeta”.

U školama je u toku preuzimanje, a analiza Unije pokazuje da najviše problema ima u Leskovcu, Kosovskoj Mitrovici i Ranilugu dok je najbolja situacija u školskim upravama Čačak, Kruševac, Kragujevac i Kraljevo, u kojima ovaj sindikat ima najjača uporišta. Tako je na području ŠU Čačak 394 ljudi sa nepunim radnim vremenom, 493 u Kruševcu, a 714 u Kraljevu. U Kragujevcu ih je 612, a 728 u Kosovskoj Mitrovici, koja je po veličini duplo manja školska uprava. Po broju zaposlenih bez pune norme prednjače ŠU Beograd (2.024), Zrenjanin (2.104) i Novi Sad (1.733). Statistika svedoči i da je u Ranilugu 32 odsto radnika na određeno vreme, a petina u Kraljevu, Kosovskoj Mitrovici i Novom Sadu.

Više detalja nakon prvog kruga preuzimanja znaće se 20. septembra.

Nepoželjni

Jasna Janković je ukazala i na nezavidan položaj zaposlenih sa šestim stepenom koje direktori ne žele da preuzmu, jer tvrde da nemaju dovoljnu stručnu spremu i da ih zakon ne prepoznaje, mada su to mahom radnici sa dugogodišnjim stažom u prosveti. Njih u Srbiji ima oko 1.000.