Direktorka Centra za mame: Poslodavci često ne gledaju blagonaklono na mame i obaveze koje materinstvo nosi sa sobom

Kao takva ona je u serijalu razgovora Stigma označila pitanja da li imaju partnera, koliko je veza ozbiljna, da li planiraju decu, da bi se onda problemi nastavili u porodilištu, gde imaju loše uslove, a potom i kada se vrate na posao.

Veliki broj žena izlazi iz porodilišta sa traumama za čitav život, ukazala je Ružičić i pozvala se na istraživanja po kojima svaka 10. žena više nikada ne želi da rodi dete samo zbog iskustva koje je imala u porodilištu.

“Možda nije dobila otkaz kada se vratila sa porodiljskog, ali je prebačena na manju poziciju“, dodala je ona, podsećajući da su mame često u situaciji da moraju da uzimaju slobodne dane ako je dete bolesno, iako možda postoji drugi partner.

Kako je objasnila, žene u reproduktivnom dobu teže pronalaze poslove, dok one koje su zaposlene po različitim ugovorima ne sačeka uvek posao kada se vrate sa porodiljskog.

Poslodavci vrlo često još ne gledaju blagonaklono na mame i na obaveze koje materinstvo sa sobom donosi, što podrazumeva rad u prvoj smeni ili radno vreme koje se uklapa u radno vreme vrtića, ilustrovala je Ružičić.

Osim sistemskih problema, ona je ukazala i da mame žive u društvu koje je vrlo patrijarhalno i od žena očekuje apsolutno sve, a pruža im vrlo malo.

Prema njenim rečima, problem često predstavlja i to što su partneri, najčešće tate, samo deklarativno za rodnu ravnopravnost, dok ona ne dođe u njihovo dvorište i na neki način počne da ih žulja.

“Ravnopravnost u braku znači da oboje uzimaju slobodno vreme kada je dete bolesno, da se oboje prilagođavaju obavezama porodice, a ne samo deklarativno da podržavaju svoje žene”, predočila je Ružičić.

Ona je naglasila da društveni život mama sa bebama i decom gotovo da ne postoji, jer se svodi na decu.

Od žena se očekuje da nemaju druga interesovanja osim svoje dece. “Mi smo i dalje iste žene samo što imamo decu, i dalje volimo da diskutujemo o temama koje se ne tiču bebećih stvari i zanima nas sve što nas je zanimalo i ranije”, napomenula je Ružičić.

Prema njenom mišljenju, odnos prema mamama promeniće se kada se u društvu promeni odnos prema ženama.

Kako je protumačila, sve ono sa čim se mame susreću dolazi iz suštinske neravnopravnosti jednog patrijarhalnog sistema koji žene gura u poziciju “ovo je jedino što možeš da radiš”, a mame mogu sve.

Ružičić tvrdi da država može mnogo da uradi da bi poboljšala položaj mama. Umesto da govori da daje novac ženama da rađaju decu, država treba da poštuje zaposlene i nezaposlene porodice i podržava ih na drugačije načine.

Ona je podsetila da je nedavno povećan minimalac, ali mame koje su na porodiljskom neće dobiti to povećanje od 1.januara, ako primaju minimalac, već će čitave godine primati prošlogodišnji minimalac.

Takođe, naglasila je Ružičić, država bi trebalo da uskladi rad škola i vrtića sa radnim vremenom porodica.

Smatra da su očevi danas mnogo aktivniji i uključeniji u život svoje dece nego pre nekoliko decenija, što je ohrabruje, ali joj se čini da bi to moglo brže.

“Različita istraživanja pokazuju da je uključenost oca dobra i za oca i za dete, ali i mamu od koje se više ne očekuje da bude stonoga i storučica”, zaključila je Ružičić.