Direktorka Narodnog muzeja Užice: Da je više novca i spomenici bi bili u boljem stanju

– Za tu namenu je uvek potrebno novca, ali pomažu nam Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Grad Užice“, kaže za Danas Slavica Stefanović, direktorka Narodnog muzeja Užice.

Ta ustanova, između ostalog, brine se o stanju spomenika i drugih obeležja iz Drugog svetskog rata na području grada.

Pre desetak godina, uz novčanu podršku države, sanirana su oštećenja na Spomen-obeležju Kadinjača, na četrnaest kilometara od Užica, koje podseća na bitku od 29. novembra 1941. godine.

Kompleks je izgrađen 1979. godine, po idejama vajara Miodraga Živkovića i inženjera arhitekture Aleksandra Đokića iz Beograda.

Radovima su bili obuhvaćeni Aleja Radničkog bataljona, Amfiteatar Užičke republike i Plato slobode na kome je spomenička kompozicija.

– Sanirana su oštećenja koja su nastala uticajima atmosferskih prilika. Nikada ne možemo reći da je Spomen-obeležje u odličnom stanju, ali trudimo se da bude što bolje i uvek je potrebno nešto da se uradi, kazala je naša sagovornica.

Ona dodaje da je toj ustanovi prioritet održavanje kosturnice sa posmrtnim ostacima 132 borca, iznad koje je, 1952. godine, postavljena piramida visoka jedanaest metara sa petokrakom i uklesani stihovi poeme Kadinjača, užičkog pesnika Žarka Vukosavljevića.

– Cilj nam je da ceo kompleks bude uredan i čist i da posetioci, kojih je sve više, nemaju nikakvih primedbi, dodala je direktorka.

Za terase na Spomen-domu na Kadinjači, koje su u veoma lošem stanju, kaže da će užički Muzej pripremiti projekat sanacije i tog dela spomeničkog kompleksa i da se nada da će za to, naredne godine, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obezbediti novac.

U okviru Muzeja nalazi se Partizanska fabrika oružja i municije i spomenik koji podseća na 120 Užičana, koji su poginuli u eksploziji koja se dogodila u toj fabrici, 22. novembra 1941. godine.

Ove godine su, dodaje, sanirana oštećenja na spomen- pločama na Partizanskom groblju na Dovarju, za šta je novac obezbedila lokalna samouprava, a ranije i na spomeniku partizanskim komandantima Dušanu Jerkoviću i Vukoli Dabiću.

I spomen-biste partizanskim herojima su u dobrom stanju.

Međutim, neke škole su ranije promenile nazive partizanskih heroja i uklonile su njihove biste iz svojih dvorišta i one se čuvaju u depou Muzeja.

Pre sedam ili osam godina, vandali su uklonili bronzanu bistu Nade Matić, a nakon toga i Radoja Marića, ali stručnjaci muzeja su ih vratili na mesta na kojima su bile.

Ta ustanova brine se i o stanju monumentalnog i bronzanog spomenika Josipu Brozu Titu, koji je 1961. godine postavljen na Trg partizana ali je sa njega, trideset godina kasnije, u naletu nacionalizma i negiranja socijalističkog nasleđa, uklonjen i nalazi se u dvorištu Muzeja.

– Održavamo i taj spomenik, koji ima, ističe naša sagovornica, veliku umetničku vrednost.

– Za održavanje kompletnog spomeničkog nasleđa, ne samo iz Drugog svetskog rata, već i drugih istorijskih epoha, novca nikad nije dovoljno. Za te namene se izdvaja malo sredstava, ali Grad Užice je uvek tu da pomogne“, zaključila je direktorka Narodnog muzeja Užice.

Uklonjen grafit sa Partizanskog spomenika

Nakon duže od jednog meseca, grafit „10.908 ni metar manje“, kojim se ukazuje na površinu Kosova i Metohije, a koji su ranije isticali navijači Crvene zvezde na utakmicama u Beogradu, kojim je još uvek nepoznata osoba oskrnavila spomenik na Šumatnom brdu na Zlatiboru, konačno je uklonjen. To su potvrdili za Danas u Opštini Čajetina. Spomenik, koji je pod zaštitom države, posvećen je partizanima i partizanskim ranjenicima koje su Nemci zverski ubili na Zlatiboru, tokom Drugog svetskog rata, prilikom napada na Užičku republiku.