Disciplinski postupci protiv studenata FTN zbog pokretanja peticije

Gotovo da je izlišno govoriti o tome da je novosadski Fakultet tehničkih nauka jedna od najvažnijih institucija u zemlji kada govorimo o računarskim naukama i njihovom potencijalu da pokrenu domaću privredu. Za studiranje na ovom fakultetu se iz godine u godinu prijavljuje sve više svršenih srednjoškolaca — svake godine prijave su sve bliže brojki od 3.000, a među tim prijavama najveće interesovanje vlada upravo za računarske i druge srodne nauke. Ovaj fakultet poznat je i po inicijativama poput uvođenja Data Science smera i uključivanja blockchaina u nastavu, a njegovi studenti osvajaju prestižne nagrade na međunarodnim takmičenjima.

S druge strane, još prošle jeseni smo pratili priču o tome kako je od ranije kontroverzan odnos FTN-a i kompanija u vlasništvu njegovih profesora ponovo oživeo. Tadašnji potezi uprave otvorili su pitanje da li je uticaj konkretno kompanije DMS na FTN-u sa jedne, počeo da se preliva i na ostale katedre, piše Startit.rs.

Neposredan povod za problematična dešavanja bila je peticija studenata prve generacije Data Science smera (tj. informacionog inženjeringa kako mu glasi zvaničan naziv), koji su uputili zahtev za promenu nastavnog profesora dr Aleksanda Kupusinca koji je, prema njihovim navodima, usko povezan sa kompanijom DMS. U isto vreme glas o tome da uprava sprečava angažovanje više profesora na određenim predmetima čuo se i sa nadležne Katedre za primenjene računarske nauke. Na kraju je ipak došlo do imenovanja novog šefa katedre i rukovodioca studijskog programa u skladu sa željama većine nastavnog osoblja katedre. I tako je sve zaličilo na miran epilog.

Međutim, najnovija dešavanja svedoče o tome da su se studenti zbog pokretanja peticije našli u nemilosti fakulteta. Naime, protiv studenata Dušana Uroševića koji je inicirao peticiju, fakultet je u aprilu pokrenuo disciplinski postupak u kom ga tereti za „verbalni napad na profesora A. Kupusinca” i težu povredu Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti studenata. Dva meseca nakon toga disciplinski postupak pokrenut je protiv još tri studenta informacionog inženjeringa — Alekse Milenovića, Vanje Draganića i Zorane Stamenković — za isto delo.

Od peticije do ročišta

U okviru peticije studenti su uputili dva zahteva. Prvi je bio direktan poziv Naučno-nastavnom veću fakulteta, prodekanu za nastavu i direktoru departmana za Računarstvo i automatiku da izmene predavača na predmetu Objektno programiranje, profesora dr Aleksandra Kupusinca, zbog njegovog, kako su naveli „neetičkog i neprofesionalnog ponašanja’’ (što su argumentovali time da im ovaj profesor kao učenicima u gimnaziji — koju su neki od potpisnika peticije pohađali — nije prenosio znanje kako se to od jednog nastavnika očekuje, kao i da je na časovima promovisao kompaniju Schneider Electric DMS i studijski program Primenjeno softversko inženjerstvo). Drugi zahtev iz peticije ticao se odvojenog izvođenja nastave iz Objektnog programiranja u trećem semestru za studente Data Science smera i Primenjenog softveskog inženjerstva.

Prema svedočenju Dušana Uroševića (iz Zapisnika koji se nalazi u nastavku teksta), nakon što je 18. septembra prošle godine podneta onlajn peticija od studenata je zahtevano da fakultetu dostave odštampanu peticiju. Studenti su je i dostavili, ali u izmenjenom obliku — izostavljena je tačka 1. nakon sastanka sa nekoliko prodekana i predstavnika studentskog palamenta jer su studenti shvatili da se „na fakultetu ne može raspravljati o utiscima studenta koje su imali u prethodnom školovanju’’.

Bilo kako bilo, ni jedan od zahteva studenata nije prihvaćen. Umesto toga, 5. aprila ove godine uprava je donela odluku o pokretanju disciplinskog postupka protiv studenta Dušana Uroševića zbog iniciranja peticije na sajtu Change.org. koja, kako navode, „sadrži javno objavljeni verbalni napad na zaposlenog na Fakultetu’’ i predstavlja težu povredu Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti studenata, po Članu 4. Tačka 1.

Bezobziran odnos prema studentima i zaposlenima Fakulteta i to: nasilno ponašanje, fizički ili verbalni napad na studenta ili zaposlenog na Fakultetu, stavljanje u izgled primenu fizičke sile i sl.

U tom smislu u Nacrtu prijave protiv Uroševića, iza koje stoji Dekanski kolegijum, obrazlaže se da:

On-line peticija nesumnjivo sadrži javno objavljeni verbalni napad na zaposlenog na Fakultetu od strane njenog autora studenta Dušana Uroševića, jer je zvanična Peticija koju je svojeručno potpisalo 37 studenata druge godine informacionog inženjeringa i predalo Fakultetu različita od sadržine on-line peticije, u tom smislu što ne sadrži nijedan navod koji se odnosi na prof. dr Aleksandra Kupusinca. Dakle, navodi iz tačke 1.) on-line peticije studenta Dušana Uroševića koji se odnose na prof. dr Aleksandra Kupusinca nisu sadržani u svojeručno potpisanoj Peticiji studenata, već studenti od Nastavno-naučnog veća Fakulteta jedino zahtevaju samostalno izvođenje predavanja na predmetu Objektno programiranje.

Uvidom u isti Nacrt vidi se da Dušanu za ovo delo, između ostalog, kao najteža, preti kazna isključenja iz svih nastavnih i ispitnih aktivnosti u trajanju do jedne godine.

Ovim povodom obratili smo se i PR službi FTN-a sa pitanjem na koji način je peticija „javno objavljeni verbalni napad na zaposlenog na Fakultetu’’ i za koje detalje iz peticije konkretno smatraju da su verbalni napad na profesora. Odgovori koje smo dobili, između ostalog, upućuju na to da se Dušan tereti i za nešto što su mediji objavili (sve odgovore koje smo dobili prema zahtevu fakulteta prenosimo u celosti):

Saglasno odredbi čl. 4. stav 1. Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti pod težom povredom obaveza studenata smatra se i „verbalni napad na zaposlenog na Fakultetu” a što predstavlja i iznošenje uvredljivih i ničim argumentovnih uvreda i kvalifikacija na račun profesora Fakulteta, a što je u tački 1. Peticije navedeno. Činjenica da je sadržina Peticije objavljena u medijima je odgovor na pitanje šta to znači „javno objavljena”, a verbalni delikt je vređati konkretnog profesora kao profesora sa „neetičkim i neprofesionalnim ponašanjem” tim pre što kod dotičnog profesora nisu ni počela predavanja na kojim je trebalo da učestvuje sastavljač Peticije.

Iako se može napraviti argument da fakultet ima pravo da optuži studenta za verbalni napad na profesora jer je pokrenuo onlajn peticiju (koja je samim tim javna i može da škodi ugledu profesora i samog fakulteta), detalji vezani za ovaj slučaj dovode u pitanje ispravnost ovog postupka, potrebu za ovako radikalnom merom kažnjavanja i upućuju na protežiranje određenih zaposlenih.

Najpre, vremenski okvir u kom se sve dešava odaje utisak da se radi o montiranom procesu. Odnosno, iz samog Nacrta prijave jasno je da je pre same odluke o tome da Uroševića optuže za napad na profesora od njega zatraženo da ukloni peticiju, što je on i učinio u januaru. Ispostavilo se da ovo nije bilo dovoljno, te je protiv Dušana ipak pokrenut pomenuti disciplinski postupak.

Kada govorimo o vremenskom okviru još važnije je imati na umu da je u trenutku kada je pokrenut postupak protiv Dušana, važio stari Pravilnik o disciplinskoj ogovornosti studenata koji je donela prethodna uprava, u kom je u Članu 6. koji definiše u kom roku je moguće pokrenuti disciplinski postupak stajala odrednica „u roku od 6 meseci”, što je u novom pravilniku zamenjeno sa „u roku od godinu dana”. Odnosno, stari Pravilnik je izmenjen 17. aprila, tek nakon pokretanja postupka protiv Dušana (9. april), pa deluje kao da je uprava požurila sa usvajanjem novog Pravilnika kako bi imala neki osnov da ga optuži iako je u trenutku donošenja odluke o pokretanju postupka već došlo do zastarenja (peticija je objavljena 15. septembra 2018. godine).

Da situacija nije naivna svedoči i to što je Urošević angažovao advokata, Slavka Popivodu, koji ga zastupa u ovom višemesečnom postupku i upravo na pomenutom zastarenju temelji Dušanovu odbranu. Osim toga, kada smo ga upitali da li ima komantar na slučaj Popivoda je skrenuo pažnju na to da se postupak vodi traljavo („neblagovremeno dostavljanje dokumentacije’’, „neadekvatno vođenje zapisika’’…) i dodao:

Po zakonima ove države slučaj bi morao da se vodi po Pravilniku koji je važio kada je disciplinski postupak pokrenut. U krajnjem slučaju, pravo predviđa, čak i krivično pravo, uvek ono što je blaže za počinioca. Dakle, po svim normama bi trebalo da se raspravlja po starom pravilniku, a taj pravilnik je decidan u tome da je ovde u pitanju zastarelost.

S druge strane, Zakon o visokom obrazovanju predviđa rok od godinu dana za pokretanje disciplinskog postupka, što, naravno, ne zabranjuje svakom pojedinačnom fakultetu i visokoškolskoj ustanovi da predvidi i kraće rokove.