Disidenti iz Turske prepušteni na milost Srbiji

Let do Beograda postao je rizik po život za tursku novinarku kurdskog porekla Nadin Čapan. Ona je po sletanju na lokalni aerodrom 29. maja pritvorena i, da nije bilo brze reakcije aktivista za ljudska prava u Srbiji, bila bi izručena Turskoj, prenosi Radio slobodna Evropa.

Ta država je od 15. jula 2016. godine, kada je izvršen neuspeo pokušaj puča, pokrenula akciju hapšenja onih za koje su sumnjali da su bili upleteni u pokušaj puča, a veliki broj tih lica je izbegao u inostranstvo.

Pravni zastupnik Nadin Čapan u Srbiji, Nikola Kovačević, za Radio Slobodna Evropa (RSE) objasnio je da je ona bila u pritvoru na aerodromu 24 sata, iako je tražila pravnika, govorila na engleskom, naglasila da ne sme da bude vraćena i da će tražiti azil. Sve je to, kako je naveo, ignorisano dok Evropski sud za ljudska prava nije naredio Srbiji da ne izruči novinarku Čapan.

„To je osoba koja je bez ikakve sumnje izbeglica, po automatizmu, bez pravnog zastupnika, bez ikakve zakonom utvrđene procedure, dobila odluku o odbijanju ulaska, i koja je zatvorena na kraju gejtova (deo aerodroma pred samo ukrcavanje na let), na način na koji se u praksi Evropskog suda za ljudska prava kaže da je arbitraran“, objasnio je Kovačević.

U Iraku je, ističe Kovačević, Čapan prethodno bila zatočena i zlostavljana od strane kurdskih vlasti autonomne pokrajine u gradu Erbil, a u Turskoj joj preti progon po dva osnova.

„Jedan je što se bavila svojim novinarskim poslom, pa je osuđena za takozvano širenje terorističke propagande. A drugi osnov je da je, naravno, bila član terorističke organizacije, što je krivična kvalifikacija koju turske vlasti koriste u odnosu na svakoga ko se po njima ne slaže sa tim nekim stavom vladajućih struktura“, objašnjava Kovačević.

Ipak, Nadin Čapan je puštena 15 minuta pred ukrcavanje na let. Ona je trenutno na slobodi u Srbiji i više se ne razmatra njeno izručenje, objasnio je Kovačević.

Kroz Srbiju prolazi određeni broj državljana Turske koji su interesantni turskim vlastima, kako onih koje dovode u vezu sa pomenutim pokušajem puča, tako i kurdskih aktivista.

Srbija već ima problematičnu istoriju izručenja turskih državljana toj državi, uprkos pozivima iz UN da se uzdrže od ekstradicija. Takav slučaj se desio 2017. sa Kurdom Dževdetom Ajazom, koji je u Turskoj osuđen na 15 godina zatvora zbog rušenja ustavnog poretka.

Još jedan slučaj o kojem su izvestili lokalni mediji u Srbiji je turski aktivista i političar Ečevit Piroglu. On se nalazi u procesu izručenja matičnoj državi od strane Srbije. Zaključno saslušanje pred ekstradiciju zakazano je za 3. jun, kada će se odlučiti da li će Piroglu biti izručen Turskoj ili ne.

Piroglu je nekadašnji predvodnik Socijalističke demokratske partije (Sosyal Demokrasi Partisi, SDP), nekadašnji direktor Asocijacije za ljudska prava (İnsan Hakları Derneği, İHD) i nekadašnji direktor redakcije političkog časopisa Genç Devrimci.

U cilju sprečavanja ekstradicije, oformljena je i Inicijativa za slobodu Ečevita Piroglua. U pitanju je međunarodna inicijativa, čiji je ogranak u Srbiji formiran pre nekoliko meseci, kada je objavljena informacija da je Ečevit Piroglu u pritvoru.

Kako su za RSE naveli iz ove Inicijative, postoji više problematičnih delova u optužnici protiv Ečevita Piroglua.

„Prvi i osnovni problem je to što je optužnica poslata iz Turske. Ta optužnica nije prevedena na srpski jezik kako treba, tako da tekst nije razumljiv, što je jedna od tih procesnih stvari na koje mi ukazujemo, koja je potpuno kriminalna i zbog koje čitav ovaj slučaj mora da krene ispočetka, jer jednostavno takve stvari ne mogu da budu deo nekog pravnog procesa“, kažu iz Inicijative.

Ečevit Piroglu je optužen za dve stvari: sa jedne strane za pljačku, a sa druge strane za pripadnost terorističkim organizacijama.

„Ta pljačka, opis celog tog događaja nije jasan iz te optužnice zato što ona nije napisana kako treba, ali imena koja se tu pominju, mi smo uspeli da dobijemo iz Turske dokaze da ti ljudi nisu involvirani, da su svedočili i da nemaju veze sa celom stvari“, kažu iz Inicijative za slobodu Ečevita Piroglua.

Oni podvlače da se okrivljenom stavlja na teret i da je član više različitih, ideološki suprotstavljenih organizacija.

„Za ovog čoveka se tvrdi da je on istovremeno član i PKK (Radnička partija Kurdistana) i još jedne komunističke organizacije u Turskoj koja ima potpuno različitu ideologiju od PKK, i on ne može da bude član obe organizacije“, objašnjavaju.

Kako je rečeno za RSE, Inicijativa za slobodu Ečevita Piroglua je u intenzivnim kontaktima i komunikaciji sa svim relevantnim međunarodnim institucijama, i očekuju njihovu reakciju.

„Ono što je pravilo koje vidimo tokom čitavog procesa, to je potpuno ignorisanje svih tih zahteva koji se vrlo stručno advokatski prezentuju pred sud, u kome se ukazuje na taj niz kršenja elemenata koji postoje, i činjenica je da se ne daje nikakvo obrazloženje za to“, ističu iz Inicijative.

Oni dodaju da je rešenje o ispunjenosti uslova za izručenje Ečevita Piroglua doneto uz povrede lokalnih zakona, međunarodnih sporazuma i konvencija o zaštiti ljudskih prava, čiji je Srbija potpisnik.

U Inicijativi takođe naglašavaju da sud u Srbiji nije ocenio individualne okolnosti okrivljenog koje utiču na procenu rizika od zlostavljanja, mučenja i drugih nehumanih postupanja, ako bi bio izručen Turskoj.

Prema poslednje dostupnim podacima, Turska je od 15. jula 2016. do 20. januara 2021. godine podnela 16 zahteva za izručenje svojih državljana iz Srbije. U odgovoru Ministarstva pravde za RSE u oktobru 2021. navedeno je da je u istom periodu izručenje odobreno za pet lica i da su svi oni isporučeni Turskoj.

Međutim, Ministarstvo pravde, kao i ambasada Turske u Srbiji nisu odgovorili na upit RSE o novim slučajevima.