Biti tamnoput u Srbiji znači biti građanin drugog reda. To je ružna slika, ali mediji i kultura su ti koji formulišu stav jednog društva prema različitosti, da li će te neko ceniti po boji kože ili po nekoj vrsti hendikepa.
Ima više tipova diskriminacije, najteža je ona prema ženama, a kad si Romkinja dovostruko si diskriminisana, po polu i rasi, navela je u rubrici “Intervju na mreži” na Fejsbuk stranici lista “Danas” sopran Nataša Tasić Knežević, profesorka solo pevanja i aktivistkinja.
Ona je objasnila da sve počinje od osnovne škole i da bi sa predrasudama trebalo tamo i da se završi, ukoliko sistem obrazovanja i ljudi u njemu rade svoj posao.
– Da nekim slučajem mogu, promenila bih sistem, deca bi od početka svog školovanja imala ista prava i mogućnosti. Potrebno je više empatije i ljubavi među ljudima, više poverenja kako ne bi bilo diskriminacije. Pogledajte situaciju za vreme epidemije, Romi iz naselja gde nema ni vode ni struje trebalo je da se prijave za vakcinaciju i da prate onlajn nastavu. Tako nešto je nezamislivo i neizvodljivo u njihovim životnim okolnostima. Mislim da je potrebno više rada na terenu, kako bi se ljudi edukovali, kako bi im se objasnio značaj vakcine. Vidim da postoji volja da se ovi problemi reše, posebno sa vakcinacijom, ali potreban je rad na terenu i da se objasni ljudima da vakcina nija bauk, da to nije čipovanje kako mnogi misle – kaže Nataša Tasić Knežević.
Na pitanje koliko Roma, prema njenim saznanjima, živi u neadekvatnim uslovima, da li je brojka od 7.500 ljudi tačna, sagovornica Danasa kaže da se zvanični i nezvanični podaci ne podudaraju.
– Ima ih mnogo više od onoga što je zvaničan podatak, mislim da je to potrebno na terenu utvrditi. Jako je važno sada ljudima pomoći kada traje epidemija. Mislim da je u romskim naseljima mnogo više umrlih i obolelih nego što se zna. Naš zdravstveni sistem je pod pristiskom, iako je mnogo dobrog urađeno. Nije lako raditi sa bolesnima, ali verujem da se i Romima može pomoći – kaže Nataša Tasić Knežević.
Intervju u celosti možete da poslušate na platformi Podcast.rs.
Ona objašnjava da je u Srbiji na delu više tipova diskriminacije prema Romima, najteža je ona prema ženama, a kad si Romkinja dvostruko si diskriminisana, po polu i rasi, kaže sagovornica Danasa.
– Postoji nevidljiva granica između Roma i drugih, gde se oni vide, ali ne pružaju ruke jedni prema drugima. I nije tačno da su Romi zaštićeni kao beli medvedi, kako neki tvrde jer Romi spavaju u sobama bez struje i vode, bez grejanja. Kako oni da prate onlajn nastavu, kako da se obrazuju, kako da se zaposle, kako da se prijave za vakcinaciju, to je nemoguće. Veliki broj poslodavaca ne želi da zaposli Rome. Većina školovanih Roma nema posao, to strahovito obeshrabruje. Romi, pogotovo žene, kada se izvuku iz te svoje tradicionalne zajednice, nailaze na dvostruke prepreke, što su žene i što su Romkinje. Njima je problem sa poslodavcima, kako da ih ubede da im pruže šansu za posao. To je tako frustrirajuće, nije lako nositi se sa tim – objašnjava Nataša Tasić Knežević.
Na pitanje da li i sada doživljava diskriminaciju, kao na početku svog školovanja, sagovrnica Danasa kaže da je uvek sve morala da radi dvostruko više i bolje kako bi našla mesto za sebe.
– Tamnoput u Srbiji znači biti građanin drugog reda. To je ružna slika, ali mediji i kultura su ti koji formulišu stav jednog društva prema različitosti, da li će te neko ceniti po boji kože ili po nekoj vrtsi hendikepa. Najteže u mojoj karijeri je bilo što sam sve morala duplo da radim, to je iscrpljujuće. Ipak, odlučila sam da se ne predajem, da se borim i da me ne pokolebaju loši ljudi. Meni je majka bila najveća podrška, jer ni sama nije želela da živi po pravilima drugih. Učila je mene i sestre kako da se suprostavimo stereotipima, trudila se da nas obrazuje i da ne zavisimo ni od koga. Kasnije sam imala sreće da naiđem na ljude koji su mi pomogli, Jovan Ćirilov je jedan od njih, zatim princeza Jelisaveta Karađorđević, zatim moji profesori i drugari iz srednje škole, kasnije profesori na fakultetu – priča sopran Nataša Tasić Knežević.
Diskriminacija na nacionalnoj osnovi postoji u umetnosti kao i u svim sferama društva a lako se može iskoreniti, smatra Nataša Tasić Knežević.
– Postoji diskriminacija i u umetnosti, jer mnogi misle da ako si pripadnik romske nacionalnosti da si zaštićen. To nije tačno, mi nismo zaštićeni. Da bi diskriminacija nestala potrebno je promeniti sistem kao u Americi, audicija iza paravana. Tako niko ne zna ko je na audiciji, crn ili beo, sa viškom ili manjkom kilograma, ne gleda se da li si muško ili žensko. Žene u umetnosti su dvostruko diskriminisane, po pitanju godina naročito. Ukoliko se nekome ne dozvoljava da nastupa, to je onda sistemsko uništavanje integriteta te osobe. Postoji velika diskriminacija, a postoji i mobing. Mnogi se plaše da pričaju o tome i zato se divim mladim glumicama koje su izašle u javnost sa svojim lošim iskustvom. Znate, u umetnosti postoje klanovi i oni mogu da učine veće zlo od jednog rasiste – objašnjava sagovnica Danasa.
Diskriminacija počinje od malih nogu, a za Rome je najveći problem polazak u osnovnu školu, kaže Nataša Tasić Knežević.
– Deci je najteže u osnovnoj školi, gde se susreću sa novim ljudima u svom životu. Najveća podrška jesu baš učitelji, pedagozi i psiholozi. Na taj način se dikriminacija može potpuno iskoreniti. Sve kreće od osnovne škole i prvog susreta sa njom i drugima – zaključuje sagovornica Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
