Od 1. januara Litvanija će se, kao poslednja baltička zemlja, priključiti evrozoni u nadi da će poput Estonije i Letonije obezbediti nove investicije i manje troškove pozajmica da bi podstakla jednu od najsiromašnijih ekonomija u Evropi, ali i među privredama koje brzo napreduju. Sve tri zemlje su i te kako osetile istočno-zapadne tenzije zbog ruskog odnosa prema Ukrajini u formi ruskih sankcija i vojnih vežbi na svojim granicama, ukazuju analitičari.
Rojters podseća da se napetosti u odnosima sa Moskvom osećaju od kada je Litvanija postala prva republika koja je proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza 1990, iako samo šest odsto populacije govori ruskim jezikom, daleko manje nego u ostatku baltičkog regiona.
Kada je prošlog meseca litvanska predsednica Dalija Gribauskajte namenila vojnu pomoć za Ukrajinu, optužujući Moskvu da je „teroristička zemlja“, Rusija je počela da blokira vozila na granici prema Litvaniji iz svoje kalinjingradske enklave u kojoj je stacionirana ruska baltička flota, za koju većina Litvanaca sumnja da krije taktičko nuklearno oružje.
Uvođenje evra poklapa se sa koracima u pravcu veće energetske nezavisnosti i zahtevima za većim brojem vojnika NATO u Litvaniji, što je istovremeno novo udaljavanje od Moskve. Ipak, polovina anketiranih građana ne podržava ulazak u evrozonu. Tržišne reforme i ekonomska kriza bili su traumatični za mnoge Litvance i nagnali su ih da emigriraju, iako se malo njih protivi daljem približavanju Zapadu.
Ruski upad u Ukrajinu, piše Rojters, „probudio je strahove da bi Baltik mogao biti sledeći“. NATO je alarmirao svoje avione ove godine više od 150 puta nakon ruskih letova, kojih je bilo tri puta više nego prošle godine. Moskva je izvela iznenadne vojne vežbe u Kaljiningradu u decembru sa 9.000 vojnika i 55 brodova. Ruske sankcije pogodile su litvanski saobraćajni sektor, koji zapošljava oko 100.000 ljudi kao i mlekarsku industriju. „Mislim da Rusi pokušavaju da nas poduče kako da se ponašamo“, kaže Gitanas Nauseda, ekonomista u SEB banci u Litvaniji.
Iako bi aktuelna ruska ekonomska kriza mogla da poremeti prognoze, Centralna banka Litvanije kaže da bi članstvo u evrozoni moglo da doprinese povećanje BDP-a od 1,3 odsto na duži rok. Očekuje se i ekonomski rast od 2,9 odsto ove godine. Smanjenja masovne javne potrošnje u sprezi sa ekonomskom krizom dovela su do pada BDP-a Litvanije za 15 odsto 2009. Desetina stanovništva je emigrirala, polovina od izbijanja krize. Danas je situacija zdravija, kažu mnogi ekonomisti iz EU.
Ugovor sa Statoilom
Litvanija je letos potpisala ugovor sa norveškom naftnom kompanijom Statoil o dopremanju prirodnog gasa do novog litvanskog terminala, počev od 2015. Ovim potezom Litvanija nastoji da smanji zavisnost od ruskih energenata, pošto je ruska kompanija Gasprom jedini snadbevač Litvanije prirodnim gasom prema ugovoru potpisanom još u vreme Sovjetskog saveza.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
