Divljač prate preko mobilnih telefona

Stradala je ženka koja je imala tri mladunca teška svega tri kilograma. Čovek koji je pucao na medveda sigurno je video i mečiće. Ubivši nju znao je da presuđuje i mladuncima, kaže za Danas Aleksandar Pantelić, viši lovni savetnik u Lovačkom savezu Srbije. Mečići su na sreću spaseni. Ženka medveda stradala je zbog mesa, glave i krzna.

– Priča o krivolovu nikada neće biti do kraja ispričana. On je star koliko i lovna regulativa. Sa krivolovom se bore i zemlje mnogo razvijenije od naše, poput recimo, Nemačke i Austrije. Najveći zamah on doživljava u vremenima krize, kako ekonomske, tako i kulturne, duhovne, krize primene propisa. Krivolovci su najviše štete u našim lovištima pravili devedesetih godina, ali ne posustaju ni danas, navodi naš sagovornik.

U krivolovu najčešće stradaju srne, jeleni, divlje svinje i zečevi. Manje zbog trofeja poput rogova koji, istina, imaju cenu, više zbog krzna i mesa. Meso životinja ulovljenih u krivolovu, kaže Pantelić, stiže i do nekih restorana na čijem je meniju divljač. A ako se pođe od činjenice da meso srne, primera radi, košta tri do četiri evra po kilogramu, divlje svinje dva do tri evra, a da krivolovci iz „lova“ umeju da se vrate i sa deset odstreljenih životinja, dođe se do zarade od 400 do 500 evra po jednoj akciji. I tako svakih nekoliko dana.

– U oko 400 lovišta, koliko ih ima u Srbiji, prema poslednjim podacima, živi približno sto hiljada srna i srndaća. Među njima je polovina mužjaka, a svaka ženka s proleća na svet donesi lane. Dakle, njihov broj za godinu dana trebalo bi da se uvećava za polovinu. Međutim, on već godinama stagnira. Ukoliko je planovima lovišta predviđen ulov sedam do osam hiljada srna i srndaća godišnje, izlazi da su ostali ubijeni u krivolovu, navodi naš sagovornik.

Neprocenjiva šteta za prirodu i lovišta. Tim pre što krivolovci pucaju u svaku životinju, pa i srne ili divlje svinje koje čekaju mlade. Na njihovom nišanu su i oni primerci jelena ili srndaća koji bi u lovnom turizmu lovištima mogli da donesu zaradu od nekoliko hiljada pa do čak 20 ili 30 hiljada evra.

– Krivolovci su opremljeni najsavremenijim uređajima. U akcije kreću džipovima, imaju termovizijske kamere u boji drveta koje reaguju na pokret, tako da preko svakog modernijeg mobilnog telefona mogu da prate kretanje životinja. Nose karabine opremljene noćnim nišanima, imaju noćne reflektore za zaslepljivanje divljači. Životinje protiv njih nemaju nikakvu šansu. Uz to, usavršili su i pravljenje najrazličitijih zamki u kojima divljač umire u najgorim mukama. Krivolov je prisutan u svim delovima Srbije. Dosta ga ima u krajevima gde sela zamiru. Za malu svotu novca krivolovci tu kupuju kuće koje im služe kao baza, priča Pantelić. Te kuće ponekad nije teško prepoznati. Pored njih je garaža dovoljno velika za džip, a u njoj prostorije preuređene za obradu ustreljene divljači. Krivolova, takođe, u velikoj meri ima i u lovištima koja su bogata divljači, a krivolovci se ne libe ni da provale u ograđena lovišta.

Lovci i lovočuvari se trude da stanu na put krivolovu, ali sami malo mogu da urade. Potrebna im je podrška na svim nivoima. Kazne za krivolovce nisu male – Zakon o lovstvu predviđa oduzimanje oružja, novčanu nadoknadu za odstreljenu divljač i krivično gonjenje zbog nelegalnog lova, ali oni najčešće prođu neotkriveni, a time i nekažnjeni. Zato je, po rečima našeg sagovornika, neophodna edukacija ljudi, meštana sela u blizini lovišta, i njihova saradnja sa lovočuvarskim i nadležnim državnim službama. Da bi krivolov bio smanjen, svaku sumnju da on postoji treba i prijaviti. Uz to, dodaje Pantelić, preko je potrebno i osavremenjavanje zakona koji ne „prepoznaje“, a time ne može ni da sankcioniše, korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća u rukama krivolovaca.