Đaci iz Srbije ispod proseka i u finansijskoj pismenosti

Finansijska pismenost je bila četvrti domen u kome je učestvovala naša zemlja, pored tri tradicionalne oblasti koje PISA testira – čitalačke, matematičke i naučne. Prema rezultatima iz finansijske pismenosti, koji su kasnije objavljeni od pomenute tri oblasti, učenici iz Srbije zaostaju za čak 60 poena od međunarodnog proseka.

– To jeste veliko zaostajanje u odnosu na očekivano prosečno postignuće i ono je slično kao i u ostalim domenima koje PISA ispituje. Imamo ogroman prostor za rad i ogromnu odgovornost da tu oblast unapredimo – kaže za Danas Dragica Pavlović Babić, nacionalna koordinatorka PISA 2018 istraživanja.

Ona objašnjava da u PISA studiji postoje tri obavezne oblasti u kojima se ispituju učenička postignuća, a da se u nekim ciklusima nude i dodatne koje se smatraju od kapitalnog značaja za obrazovanje, kao što su rešavanje problema, kolaborativno rešavanje problema, finansijska pismenost… To su opcione oblasti za koje se svaka zemlja može opredeliti, zbog čega je i lista zemalja koje u njima učestvuju znatno kraća. Finansijska pismenost se nudi od 2012, a naša država je prvi put učestvovala u poslednjem ciklusu PISA 2018.

U proceni finansijske pismenosti je učestvovalo 20 zemalja, a test je rešavalo oko 117.000 petnaestogodišnjaka. Kako se navodi u zbirnom izveštaju, najbolji rezultat su pokazali učenici iz Estonije, a nadprosečna postignuća imaju i đaci iz Finske, kanadskih provincija, Poljske i Australija. Na nivou proseka OECD su Sjedinjene Američke Države, Potrugalija i Letonija, a ispod proseka Litvanija, Rusija, Španija, Slovačka, Italija, Čile, Srbija, Bugarska, Brazil, Peru, Gruzija i Indonezija. Učenici čija su postignuća ispod drugog nivoa, kakvih je u Srbiji trećina, smatraju se funkcionalno nepismeni. Slične rezultate, podsetimo, naši đaci su pokazali i iz čitalačke, matematičke i naučne pismenosti.

Na pitanje zašto se proverava znanje učenika iz oblasti koja nije zastupljena kao predmet u našim školama, Dragica Pavlović Babić kaže da je finansijska pismenost u nekoj meri primenjena matematička disciplina, ali da u njoj učestvuju i druge kompetencije, koje nisu samo matematičke.

– Ako je matematika u školi zastupljena sa velikim fondom časova za očekivati je od tog predmeta da kultiviše i neke aspekte koji imaju praktični značaj i koji predstavljaju deo opšte kulture građana, koji od malih nogu raspolažu finansijskim instrumentima i moraju da znaju kako da njima upravljaju. Dakle, od trenutka kad detetu date dinar da samo ode u prodavnicu, kad ode na rekreativnu nastavu da ume da raspolaže džeparcem, a da ne govorimo o kasnijem dobu koliko imaju prilika da se susretnu sa onlajn kupovinom, štednjom, kreditima… U tom smislu finansijska pismenost predstavlja kompetenciju koja nam je potrebna vrlo rano u životu. To nije samo izračunavanje rate kredita ili kamatne stope već i upravljanje odlukama, uz procenjivanje posledica tih odluka po sebe i svoju okolinu. Recimo, šta nam je isplativije, šta je isplativije dugročno gledano, kako da se zaštitimo u uslovima onlajn kupovine – ističe Pavlović Babić.

Rezultati PISA 2018 su pokazali da ogroman broj učenika iz svih zemalja učesnica navodi da im je osnovni izvor informisanja o finasijskoj pismenosti porodica, a ne škola. U poređenju sa vršnjacima iz drugih država, mnogo manje đaka iz Srbije ima otvoren račun u nekoj finansijskoj instituciji, manje koriste kreditne kartice i kupuju preko interneta.

Rezultati istraživanja su pokazali da preko 75 odsto učenika u Estoniji i Finskoj ima kreditnu karticu, a manje od 20 odsto đaka u Brazilu, Peruu, Srbiji i Španiji. Gotovo 90 odsto učenika u Finskoj ima račun u banci, kao i preko 60 odsto učenika u Australiji i kanadskim provincijama, a u Srbiji manje od četvrtine. U proseku, dva od tri učenika su rekla da se osećaju sigurno pri plaćanju debitnom karticom umesto da koriste gotovinu. Đaci u Australiji, kanadskim provincijama i Litvaniji imaju najveće poverenje u korišćenje digitalnih finansijskih usluga, a učenici iz Srbije najmanje.

– Iz analize otvorenih odgovora smo primetili da naši učenici češće od vršnjaka iz drugih zemalja, imaju izgrađen stav da je sve što se radi preko interneta nesigurno, da neko ima zlu nameru, da hoće da ih opljačka, prevari ili zloupotrebi. Oni to dosledno demonstriraju ne samo u finansijskoj, već i u čitalačkoj pismenosti. Iz nekih odgovora učenika je bilo vidljivo da su ih odrasli, bilo kao roditelji ili škola, zastrašili radom na internetu. To ne znači da ne koriste internet, ali imaju izgrađen stav da se tamo po definiciji dešavaju loše stvari. Međutim, kada ih pitate šta rade kad se nađu u potencijalno rizičnoj situaciji, na primer, kada dobiju pismo od banke u kome piše da se uloguju i ostave podatke, oni ne odgovaraju korektno na takva pitanja – ističe Pavlović Babić.

Prema njenim rečima, učenici iz sistema nisu dobili konstruktivna znanja koja im pomažu da se snađu u rizičnim situacijama, kako da budu sigurni na internetu, kako da se zaštite.

– Ne kažem da nije korisno da imaju jednu vrstu zazora ili opreza, ali to ne treba da bude kapitalizovano u isključivo negativan stav, koji nije potkrepljen znanjem kako se potencijalno rizične situacije prepoznaju i kako se adekvatno na njih reaguje – kaže Pavlović Babić.

Šta se procenjuje?

PISA istraživanjem finansijske pismenosti procenjuje se u kojoj meri učenici poseduju znanja i veštine koje su neophodne za donošenje finansijskih odluka i planova za budućnost. PISA posmatra pismenost kao sposobnost učenika da primenjuju znanja i veštine u ključnim predmetnim područjima, ali i da analiziraju, zaključuju i efikasno komuniciraju dok postavljaju, rešavaju i interpretiraju probleme u nizu različitih situacija.

Finansijska pismenost u Srbiji

U nekim zemljama finansijsko obrazovanje postoji kao poseban predmet, u drugim kao međupredmeta kompetencija. U Srbiji je tokom školske 2018/19. godine realizovan pilot projekat finansijskog opismenjavanja „FinPis“ u tridesetak osnovnih škola, u okviru kojeg su razvijeni priručnici i zbirke zadataka. U Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) kažu za Danas da je razvijanje finansijske pismenosti „vidljivo“ u programima matematike, počev od prvog razreda osnovne škole, kada se pominju zadaci sa novcem, a u kasnijim razredima kroz rešavanje problemskih zadataka sa novcem, pojeftinjenjem i poskupljenjem proizvoda, procenom troškova. U prvom razredu gimnazije se učenici upoznaju sa osnovnim pojmovima finansijske matematike: glavnica, kredit, kamatna stopa, kredit, ulaganje, oročavanje novca. Takođe u srednjoj školi se upoznaju i sa prostim i složenim kamatnim računom. Ovo su pojmovi koji se eksplicitno pominju u programima. Implicitno, finansijska pismenost se razvija i prilikom ostvarivanja ishoda programa koji se odnose na rešavanje problema i obradu podataka, kažu u ZUOV-u.