Počinje novi ciklus PISA testiranja: Đaci iz Srbije po rezultatima ispod proseka, po izostancima iznad

U PISA 2022 studiji učestvovaće 178 srednjih stručnih škola i gimnazija i 15 osnovnih škola koje su izabrane metodom slučajnog uzorka.

U pitanju su kako državne, tako i privatne škole iz različitih delova Srbije.

Iz svake škole koja je u uzorku, metodom slučajnog uzorka izabrano je 42 učenika, rođenih 2006. godine.

Ovi đaci će na računarima raditi zadatke iz čitalačke pismenosti, nauke, matematike i kreativnog mišljenja.

Centralna oblast ispitivanja ove godine je matematika, iz koje će biti najveći broj zadataka.

Rezultati PISA 2022 biće objavljeni početkom decembra iduće godine.

ZAŠTO JE PISA STUDIJA ZNAČAJNA?

Međunarodni program procene učeničkih postignuća PISA predstavlja najveće evaluativno istraživanje u oblasti obrazovanja.

Realizuje ga organizacija OECD u trogodišnjim ciklusima, a prva istraživačka studija bila je 2.000 godine. Zbog pandemije ciklus planiran za 2021. je pomeren na ovu godinu.

Otkada je počela broj zemalja učesnica stalno raste. U prvom PISA ciklusu učestvovale su 43 zemlje, u poslednjem ciklusu 79, a u ovogodišnjem 85.

Osnovni cilj studije je da omogući zemljama i obrazovnim sistemima da sagledaju kvalitet obrazovnih postignuća, faktore koji im doprinose, kao i da donose strateške odluke u obrazovanju na osnovu empirijskih podataka o postignućima učenika i uslovima u kojima se oni školuju.

ŠTA SE ISPITUJE?

Testovi služe za procenu kvaliteta znanja koje su učenici stekli tokom dosadašnjeg školovanja. Osnovni cilj PISA istraživanja je da se ispita u kojoj su meri mladi osposobljeni da razumeju i koriste date informacije prilikom rešavanja problema iz svakodnevnog života.

Drugim rečima, naglasak je na funkcionalnim znanjima, a svi zadaci u testovima su vezani za realne situacije u kojima se učenici mogu naći.

Osim testova sa zadacima, popunjavaju se i upitnici za učenike i za škole.

Njima se prikupljaju podaci o različitim faktorima koji mogu biti relevantni za postignuća, na primer, materijalni i obrazovni resursi kojima porodica raspolaže, stav učenika prema učenju, motivacija za učenje, strategije i navike u vezi sa učenjem, osposobljenost đaka da primenjuju savremene informatičke tehnologije.

Takođe se dobijaju podaci o različitim aspektima funkcionisanja škole kao što su karakteristike nastavnika, klima u učionici i školi, odnos nastavnika prema učenicima, osećanje pripadanja školi, školska anksioznost, materijalni resursi kojima škola raspolaže, uključenost roditelja u proces odlučivanja…

KAKO SE PREDSTAVLJAJU REZULTATI I GDE SMO MI?

Za svaku zemlju koja učestvuje u studiji saopštavaju se podaci o prosečnom postignuću učenika u svakoj od ispitivanih oblasti.

Skale su standardzovane tako da je prosečno postignuće fiksirano na 500, a standardna devijacija je 100. To praktično znači da bi trebalo da se dve trećine učenika nalazi u intervalu postignuća od 400 do 600.

U svim dosadašnjim istraživačkim ciklusima postignuća učenika iz Srbije su bila ispod međunarodnog proseka. Na primer, 2012. godine prosečna postignuća su bila 449 poena u matematičkoj, 446 u čitalačkoj i 445 poena u naučnoj pismenosti.

U ciklusu 2018. prosečno postignuće naših đaka na skali matematičke pismenosti je bilo 448, 439 na skali čitalačke pismenosti i 440 iz naučne pismenosti.

Pored prosečnog postignuća nalazi se saopštavaju i preko distribucije postignuća po nivoima.

Naime, na osnovu težine zadataka za svaku oblast je formirana razvojna skala postgnuća, podeljena na šest nivoa funkcionalne pismenosti.

Svaki nivo je opisan preko znanja i veština kojima je učenik ovladao. Drugi nivo postignuća je posebno značajan jer se smatra pragom funkcionalne pismenosti.

Drugim rečima, đaci koji ne dostižu ovaj nivo su pod velikim rizikom od neuspeha u nastavku školovanja i u profesionalnoj karijeri.

Prema rezultatima PISA 2018, u Srbiji svaki treći učenik nije dostigao prag funkcionalne pismenosti. Osnovni nivo pismenosti nije dostiglo 38 odsto učenika u čitanju, 40 odsto u matematici, a 38 odsto u prirodnim naukama.

Posebno je zabrinjavajući nalaz da se ispod tog nivoa nalazi više od 80 odsto đaka iz trogodišnjih srednjih stručnih škola.

U zemljama OECD-a se između 21 i 25 odsto đaka nalazi u ovoj grupi.

ŠTA SMO JOŠ SAZNALI O NAŠEM OBRAZOVNOM SISTEMU?

Rezultati sekundarne analize PISA 2018 pokazali su da učenici iz Srbije mnogo više izostaju sa nastave od vršnjaka iz drugih zemalja.

Statistika pokazuje da je četvrtina naših učenika neopravdano izostala iz škole najmanje jedan dan tokom dve nedelje pre nego što su radili PISA test; 41 odsto je izostalo najmanje sa jednog časa, a 61 odsto učenika je bar jednom zakasnilo na nastavu iz neopravdanih razloga.

Izostanci su češći kod petnaestogodišnjaka koji imaju niže postignuće na skali čitalačke pismenosti (ispod nivoa dva). U ovoj grupi 47 odsto je propustilo bar neki čas, a 31 odsto ceo dan.

Najviše neopravdanih izostanaka prave đaci koji pohađaju četvorogodišnje srednje stručne škole.

Analiza je pokazala i da su srpskih petnaestogodišnjaci zadovoljniji životom od vršnjaka iz OECD zemalja.

Međutim, svaki četvrti učenik u Srbiji misli da nije važno truditi se u školi, a sličan procenat ne veruje da će im trud u školi pomoći da dođu do dobrog posla.

Oko 80 odsto đaka koji su učestvovali u poslednjem ciklusu PISA  istraživanju, imaju osećanje pripadanja školi i pozitivne odnose sa svojim vršnjacima.

U Srbiji je 44 odsto učenika prijavilo je da je tokom prethodnih 12 meseci najmanje jednom bilo izloženo nekom od oblika školskog nasilja.

Dečaci su u odnosu na devojčice statistički značajno više izloženi nasilju. Prednjači verbalno nasilje (33 odsto), dok je svaki peti učenik bio žrtva fizičkog nasilja.

Iz perspektive učenika koji pohađaju škole u Srbiji, najčešći disciplinski problemi na časovima su to što đaci ne slušaju šta nastavnik govori i prave buku i nered u učionici.