Većina roditelja učenika osnovnih i srednjih škola u Srbiji s kojima su razgovarali novinari Danasa ne podržava štrajk zaposlenih u obrazovanju, pre svega zbog činjenice da će posledice protesta osetiti učenici. Oni ukazuju da zaposleni u drugim delatnostima imaju više radnih dana od prosvetnih radnika, a niža primanja, i zameraju nastavnom osoblju što ne ulaže više napora da znanje prenese učenicima.
Većina roditelja učenika osnovnih i srednjih škola u Srbiji s kojima su razgovarali novinari Danasa ne podržava štrajk zaposlenih u obrazovanju, pre svega zbog činjenice da će posledice protesta osetiti učenici. Oni ukazuju da zaposleni u drugim delatnostima imaju više radnih dana od prosvetnih radnika, a niža primanja, i zameraju nastavnom osoblju što ne ulaže više napora da znanje prenese učenicima.
– Nije u redu što se u školama štrajkuje. Svako od nas ima problem, jer mu je plata mnogo niža nego što to iziskuju potrebe, ali treba realno sagledati stvari. Trebalo bi da se zapitaju kako je ljudima koji imaju čak i nižu platu od njih, a mnogo više radnih dana moraju da provedu na poslu. Ako se njima uvećaju plate za 20 odsto država i u drugim delatnostima mora da poveća plate – kaže Tamara Stojković, roditelj dva učenika iz osnovne škole u Novom Sadu.
Štrajk ne podržava ni Jasna Mirnić, majka učenice novosadske Ekonomske škole, napominjući da se ništa ne postiže skraćivanjem časova i da će deca morati subotom da nadoknađuju izgubljene školske časove. Ona smatra da bi prosvetnim radnicima koji štrajkuju trebalo dati otkaze i zaposliti mlade ljude koji su na birou i koji hoće da rade.
Počeli pregovori sindikata i Vlade
Pregovori tri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika s Vladom počeli su juče popodne, ali do zaključenja ovog izdanja nije saopšteno da li su ministri finansija i prosvete prihvatili zahteve za povećanjem cene rada od 20 odsto u idućoj godini i uvećanje koeficijenata nenastavnom osoblju. Prema podacima sindikata u Srbiji štrajkuju zaposleni u više od 1.300 osnovnih i srednjih škola.
U Šumadiji je javnost podeljena oko zahteva prosvetnih radnika za povećanjem plata. Sve je veći broj Kragujevčana, naročito među roditeljima dece školskog uzrasta, kojima su učestale pobune dosadile. Tako se, na primer, roditelj Dragan Ilić, radnik i sindikalni funkcioner u Zastavi oružju, solidariše sa štrajkom i zahtevima prosvetnih radnika.
– Sa sindikalnog aspekta podržavam zahteve prosvetnih radnika. Smatram, međutim, da njihov problem mora što pre da bude rešen kako deca kasnije ne bi ispaštala – smatra Ilić.
Novinar Branko Vučković, čija ćerka je učenica Prve kragujevačke gimnazije, ističe da mu je već „pomalo muka od tih stalnih štrajkova prosvetnih radnika“.
– Otkad su mi deca pošla u školu ne pamtim nijednu školsku godinu bez štrajkova, protesta i obustave nastave zbog ratova, bombardovanja, ili restrikcija struje. Mislim da je ovaj poslednji štrajk sramota kako za prosvetne radnike, tako i za državu. Najveću štetu trpe učenici – kaže Vučković.
Slobodanka Crnković iz Subotice, majka tri učenika, smatra da nije fer da prosvetni radnici jedini budu „kažnjeni“ zamrznutim platama, jer i njih takođe pogađa povećanje troškova života. Ona, međutim, navodi da prosvetari za svoj rad ne mogu dobiti prelaznu ocenu.
– U našem društvu radno mesto prosvetnih radnika ne zavisi od toga kakav uspeh njihovi učenici postižu, a oni često dokazuju da ih to i ne zanima. Mislim da je reč o nedopustivoj neodgovornosti. Smatram da prosvetni radnici ne ulažu potreban napor da svoje znanje prenesu deci. Raniji štrajkovi, koji su trajali po mesec, dva dana, ostavili su vidne posledice na znanje naše dece – napominje Crnković.
Njena sugrađanka Katarina Ivanović, majka učenika osnovne škole, ne osporava razloge protesta, ali kao najveći problem navodi trenutak koji su nastavnici izabrali za štrajk.
– Ono što meni smeta u njihovim protestima jeste činjenica da profesori našu decu na neki način uzimaju za taoce. Za manje od mesec dana počeće raspust. Prosvetni radnici su mogli raspust da iskoriste da pregovaraju s Vladom, ali je očigledno da ne žele da se odreknu slobodnog vremena, već štrajkuju dok traje nastava – smatra Ivanović.
– Štrajk je opravdan zbog toga što mnogi koji rade u javnim službama jedino tako mogu da ostvare svoja prava. Deca su svakako na gubitku, ali je ovo izgleda jedini način da Vlada shvati tešku situaciju, ne samo u prosveti, nego i u drugim oblastima – tvrdi Dragan Janković iz Pirota.
Iako se većina učenika u šabačkoj opštini privikla na skraćenu nastavu, njihovi roditelji nemaju razumevanje za štrajk. Milanka Perić, diplomirani ekonomista, smatra da deca najviše trpe. Ona jedino podržava zahtev za povećanje plata pomoćnom osoblju. Kako kaže, nastavnici s visokom spremom za dvostruko kraću radnu nedelju imaju višu platu od kolega s fakultetskom diplomom u privredi.
Ljiljana Petrović, ekonomski tehničar iz Šapca, pita se da li će posle povećanja plata nastavnici i profesori poboljšati svoj rad, ili će se vratiti na staro.
– Čak i sada profesori đacima zadaju kontrolne zadatke kao da čas traje 45 minuta. Maturanti su mnogo vremena utrošili na ekskurziju, a dolaze prijemni ispiti za fakultete, tako da će se krajem školske godine naći u nezavidnoj situaciji – kaže Petrović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
