Đaci kasnije ležu, trećina se ugojila

Ipak, učenici su očuvali zdravstvene navike koje su imali pre uvođenja vanrednog stanja, neki su od zaključaka istraživanja koje je sproveo Srpski savez profesora fizičkog vaspitanja i sporta, u saradnji sa Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Istraživanje zdravstvenih navika učenika u uslovima vanrednog stanja realizovano je od 26. do 29. aprila, a onlajn anketu je popunilo 4.097 đaka petog i sedmog razreda osnovne i prvog razreda srednje škole iz svih regiona i upravnih okruga.

Rezultati pokazuju da oko 70 odsto đaka ocenjuje sopstveno zdravlje kao odlično i veoma su zadovoljni svojim životom. Od zdravstvenih tegoba đaci se najmanje žale na vrtoglavicu (10 do 17 procenata), dok se sa nervozom i razdražljivošću, odnosno lošim raspoloženjem više od 60 odsto đaka suočava bar jednom mesečno, izuzev u kosovsko-metohijskoj sredini gde je taj procenat znatno manji. Slede bol u stomaku i teško uspavljivanje – 40 odsto učenika je barem jednom za vreme vanrednog stanja imalo ove teškoće.

Svaki drugi učenik smatra da je tokom vanrednog stanja ostao na istoj telesnoj težini, trećina smatra da se ugojila, a oko 18 odsto da je smršala. Najviše učenika drži dijetu u beogradskom regionu – svaki četvrti.

Kada je reč o navikama u ishrani, preko 80 odsto anketiranih đaka doručkuje svakog dana tokom radne nedelje. Skoro trećina dece iz Šumadije, zapadne Srbije i Beograda najmanje jednom dnevno konzumira slatkiše, dok iste navike ima 22 odsto dece na KiM, odnosno 25 odsto đaka koji žive u Vojvodini.

Bar jednom dnevno između sedam i 10 odsto školaraca pije zaslađene gazirane napitke. Povrće svakodnevno jede između 39 i 49 odsto učenika, a najbolje navike imaju školarci iz južne i istočne Srbije. Deca češće jedu voće nego povrće.

U većini regiona, preko 70 odsto anketiranih učenika je reklo da pere zube više od jedanput dnevno, najviše đaci iz Beograda (78 odsto).

Oko 38 odsto učenika je svakodnevno fizički aktivno najmanje 60 minuta, 35 odsto se četiri i više sati nedeljno bavi intenzivnom fizičkom tako da se zadiše i oznoji. Dečaci su fizički aktivniji od devojčica, a fizička aktivnost opada sa uzrastom. Najaktivniji su učenici petog razreda, a najmanje su aktivne devojčice koje pohađaju prvi razred srednje škole.

Značajan broj naših učenika (37 do 55 odsto u zavisno od regiona) igra igrice do dva sata dnevno, bez obzira da li je reč o radnim danima ili vikendu. Zanimljivo je da je više prekomernog gledanja televizije (ne računajući nastavu), različitih zabavnih videa, Jutjuba… uočeno tokom radnih dana nego vikendom.

Čak dve trećine đaka u Beogradu i Vojvodini više od dva sata provede koristeći elektronske uređaje za izradu domaćih zadataka, slanje mejlova, tvitovanje, fejsbuk, četovanje, surfovanje internetom… Procenat je niži u Šumadiji i zapadnoj Srbiji (56 odsto) i na KiM (45).

Pokazalo se da radnim danima do 21h ide na spavanje zanemarljivih jedan do pet odsto đaka, ali zato u ponoć ili kasnije leže 57 odsto učenika iz Južne i istočne Srbije, 52 odsto iz beogradskog regiona, i oko jedna trećina u Vojvodini i regionu Šumadije i zapadne Srbije. U isto vreme, oko 23 procenta učenika iz kosovsko-metohijskih škola leže tako kasno. Vikendom je situacija još nepovoljnija – procenat ispitanika koji idu na spavanje u ponoć ili iza ponoći dostiže i 70 odsto.

S druge strane, u uslovima vanrednog stanja ustajanje se radnim danima pomerilo na 8 časova i kasnije, a procenat učenika koji ustaju u to vreme kreće se od 46 odsto na Kosovu i Metohiji i 57 u Vojvodini, do preko 61 odsto u ostalim regionima. Vikendom posle 10 sati ustaje više od polovine đaka, a skoro svaki peti u podne ili posle toga.

Razlike između dečaka i devojčica

U istraživanju su uočene značajne polne i uzrasne razlike. Devojčice su sklonije nižim samoprocenama sopstvenog zdravlja, zadovoljstva životom, manje su fizički aktivne, sklonije određenim zdravstvenim tegobama, ali u većem procentu održavaju oralnu higijenu, manje se igraju igrica i redovnije doručkuju od dečaka. Što su stariji, učenici su manje zadovoljni sopstvenim zdravljem i životom, manje su fizički aktivni, raste procenat onih koji se žale na određene zdravstvene tegobe, više koriste elektronske uređaje i manje redovno doručkuju. Zanimljivo je da su đaci sa KiM iskazali najveće zadovoljstvo svojim zdravljem i životom, najmanje se žale na zdravstvene tegobe i fizički su najaktivniji.

Šta se promenilo?

Radi boljeg uvida da li su se promenile zdravstvene navike učenika zbog vanrednog stanja, istraživači su rezultate ovog uporedili sa istraživanjem u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta iz 2018, koje je sproveo Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ na istom uzorku. Pokazalo je da blago smanjena zastupljenost pojedinih zdravstvenih tegoba, konstatovano je da deca redovnije doručkuju, manje jedu slatkiše i piju gazirane napitke. Povećan je nivo fizičke aktivnosti kod devojčica svih uzrasnih grupa. U isto vreme, uočeno je da veći broj učenika ima teškoće da se uspava. Takođe, više učenika koristi elektronske uređaje radi izrade domaćih zadataka.