– Prozivanje i „hejtovanje“ na društvenim mrežama su najčešći vidovi digitalnog nasilja među đacima osnovnih i srednjih škola u Srbiji. Tu je i objavljivanje fotografija neprimerenog sadržaja, ili se uz fotografije, već postavljene na društvenim mrežama, pišu komentari koji ih stavljaju u pogrešan kontekst. Najdrastičniji primer digitalnog nasilja su pedofilske mreže, na kojima ljudi sa ozbiljnim patološkim promenama u ponašanju koriste dečju radoznalost i naivnost i stupaju u kontakt sa njima, predstavljajući im se kao vršnjaci. Samo u toku prošle godine uhapšena su 44 pedofila, kaže za Danas Biljana Lajović, doskorašnja koordinatorka Jedinice za prevenciju nasilja Ministarstva prosvete.
To Ministarstvo je u saradnji sa Pedagoškim društvom Srbije i Unicefom u prethodna tri dana organizovalo obuke u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku, u cilju osnaživanja zaposlenih u školama za zaštitu učenika od digitalnog nasilja. Biljana Lajović kaže da je kroz te obuke prošlo više od 160 ljudi iz škola i školskih uprava, koji će biti posebno obučeni da pružaju pomoć na terenu u prevenciji digitalnog nasilja, ali i kada se nešto dogodi – od toga kako izgleda procedura, kome se škola obraća, ko je za šta nadležan…
Istraživanja pokazuju da deca najčešće nemaju svest o tome da njihovi, na prvi pogled bezazleni postupci, mogu imati ozbiljne posledice.
– Prozivanje i „hejtovanje“ koje se najčešće dešava na društvenim mrežama spada u domen socijalnog nasilja, jer isključuje decu koja su negativno komentarisana. Posebno ozbiljan problem je što, kad se nešto jednom stavi na društvenu mrežu, to večno ostaje i vrlo brzo stiže do svakoga. Ono što se ranije dešavalo u školi i školskom dvorištu sada postaje vlasništvo svakoga. Dosta je slučajeva da deca koja su trpela takvu vrstu nasilja imaju ozbiljne psihičke posledice. Ovde je, po pravilu, reč o deci koja su mala, čija struktura ličnosti nije još uvek stabilna da bi znali kako s tim da izađu na kraj, a s druge strane, u uzrastu su kada im je veoma važno mišljenje grupe – objašnjava Lajovićeva.
Poslednje veliko istraživanje o digitalnom nasilju pokazuje da je 62 odsto osnovaca i 84 odsto srednjoškolaca, koji svakodnevno koriste internet, bilo izloženo nekom riziku. Najzastupljenije rizično ponašanje je prihvatanje zahteva za prijateljstvo na socijalnim mrežama, ali od osoba koje mladi ne poznaju (46 odsto osnovama i 71 odsto srednjoškolaca) i komunikacija putem „četa“, takođe sa nepoznatima (28 odsto osnovaca i više od polovine učenika srednjih škola). Svaki deveti osnovac i svaki peti srednjoškolac je spreman da ostavi lične podatke nepoznatima, pa čak i da se sretne sa osobama koje su „upoznali“ preko interneta (šest odsto đaka osnovne i 15 odsto srednje škole). Istraživači su ukazali da, što su učenici skloniji rizičnom ponašanju, to su češće uključeni u digitalno nasilje, bilo da ga trpe ili su njegovi svedoci.
Istraživanje sprovedeno 2015. u okviru Nacionalne studije o društvenom problemu seksualnog zlostavljanja dece, u kome je učestvovalo više od 2.000 mladih iz 97 osnovnih i srednjih škola takođe je pokazalo zabrinjavajuću statistiku – društvene mreže su, po mišljenju anketiranih, drugo najčešće mesto (posle kuće) na kome se dešava seksualno uznemiravanje i nasilje. Trećina ispitanika je dobijala slike ili poruke sa eksplicitnim seksualnim sadržajem putem SMS-a ili interneta, i to devojčice češće od dečaka.
Priručnik za škole
Osim obuka za zaposlene u školama i školskim upravama, urađen je i priručnik „Digitalno nasilje – prevencija i reagovanje“, koji će dobiti sve obrazovne ustanove u Srbiji. Priručnik sadrži i pet takozvanih radionica, koje mogu odmah da se primene u svakoj školi, kao i listu tipičnih situacija. Ova publikacija namenjena je i deci i nastavnicima i roditeljima, sa idejom da svi zajedno rade na istom zadatku, kaže Biljana Lajović.
Udžbenici za manjine
Predstavnici sedam nacionalnih manjina, direktor Zavoda za udžbenike Dragoljub Kojčić i ministar prosvete Srđan Verbić potpisali su juče sporazum o obezbeđivanju nedostajućih udžbenika na jezicima tih manjina. Verbić je rekao da je u tu svrhu obezbeđeno 134 miliona dinara, te da je reč o aktivnosti definisanoj posebnim Akcionim planom akcionim planom za nacionalne manjine u okviru poglavlja 23. Sporazum je potpisan sa predstavnicima slovačke, rumunske, bošnjačke, mađarske, hrvatske, bugarske i rusinske nacionalne zajednice. Potpisivanju nisu prisustvovali predstavnici Albanaca, a Verbić je izrazio nadu da će oni to uraditi naknadno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
