Đaci slabo motivisani za probnu maturu

Glavni utisak profesora sa kojima smo razgovarali je da maturanti četvorogodišnjih srednjih škola nisu bili motivisani da rade testove, o čemu svedoči činjenica da neka pitanja nisu ni pokušali da reše.

To je, kažu, profesori, naročito bilo primetno u testu iz srpskog jezika, u pitanjima u kojima se od đaka očekivalo da pročitaju duži tekst i onda odgovore.

Iz škola za sada stižu pojedinačni podaci da je matematika urađena loše, a đačko neznanje pravda se nezainteresovanošću učenika, ali i činjenicom da su uslovi rada u pandemijskim okolnostima itekako ostavili trag.

Profesori imaju primedbu i zbog odluke da testovi budu jedinstveni za sve učenike, iako se programi, kao i fond časova razilikuju u gimnazijama i srednjim stručnim školama.

– Imam utisak da deca ni blizu nisu bila motivisana, ponajviše zbog činjenice da je reč o učenicima četvrte godine koji se sada intenzivno pripremaju za polaganja prijemnih, kao i maturskih ispita u svojim školama. Njima nije bila naročito primamljiva ni ta nagrada obećana u vidu petice iz određenog predmeta. Njihova pozicija je bila da se opipa puls njihovog znanja, veština i sposobnost, ali im lično interesovanje nije bilo na zavidnom nivou, jer su bili svesni da se rezultati i ishodi pilotiranja njih neće ticati – kaže za Danas Vesna Vojvodić Mitrović, profesorka srpskog jezika i književnosti.

Ona ističe da su nastavnici za svakog učenika i za svaki pojedinačni zadatak izvodili statistiku da bi tvorci testova u tom mnoštvu podataka mogli da vide koji zadatak je podbacio, koji je u velikom procenu tačno urađen…

– Nevolja je što se neće uračunati taj koeficijent nezainteresovanost. Meni se događalo da imam po dva ili tri u nizu zadataka u kojima na početku vidite neki želju i volju, a posle toga prazninu i belinu – ističe sagovornica Danasa.

Ona kaže da je bila iznenađena različitošću zahteva koji su pred učenike postavljeni i koji nisu uvek u korelaciji sa onim što ih nastavnici uče.

– Gotovo nijedan đak čiji test sam pregledala nije se proslavio, čak se nije u velikom procentu ni potrudio da prepozna Jefimijin tekst „Pohvala knezu Lazaru“. Postavlja se pitanje da li je ideja da to bude na nivou prepoznavanja, da kada čitate neki tekst možete da ga kontekstualizujete ili je poenta da kao mlad čovek imate jednu umreženu bazu podataka i informacija koji se uklapaju u znanja, pa vi onda možete da uočite ključne stvari. Za mene kao nastavnika je manje bitno da učenik čim vidi neke stihove treba da zna da li su Dučićevi ili Šantićevi i takvu vrstu zahteva ko je šta napisao ja ne postavljam svojim đacima – navodi Vojvodić Mitrović.

Upitana u kojoj meri test iz srpskog jezika održava način rada u školama, ona odgovara da to ne treba da bude potpuno usaglašeno, jer se u školama u velikoj meri radi na tradicionalan način koji bi trebalo unaprediti.

– Mislim da je ovaj test predstavljao neku vrstu kompromisa, u smislu ajmo sad malo ovako, ajmo sad malo onako, ajmo sad nešto što izlazi iz okvira uobičajenog, pa nešto što je primereno osmacima za malu maturu… Deluje mi da je to neka vrsta opipavaja pulsa dokle bi se moglo ići na velikoj maturi. Test u celini mi dosta liči na testove male mature i čini mi se da je usmeren na to da ispita gradivo. Pitanje je da li državna matura treba da bude valjan presek sposobnosti, veština i znanja ili treba da bude tako komponovana da se niko ne naljuti – navodi naša sagovornica.

Ana Dimitrijević, profesorka engleskog u Devetoj gimnaziji i potpredsednica Foruma beogradskih gimnazija, kaže da dosta učenika nije bilo motivisano zbog čega će biti teško da se izvuku zaključci o rezultatima probne mature.

– Matematika je slabo urađena, prosek je ispod 2,5, srpski je bolji, a u mojoj školi prosek iz engleskog je preko 4,2. Zadaci na testu iz engleskog su po tipu slični Kembridžovim ispitima ili takmičarskim zadacima. Nastavnici engleskog rade godinama po stranim udžbenicima i nama ovakvi tipovi zadataka nisu novina. Meni se čini da su zadaci bili lakši od onih koje dajem svojim učenicima na prirodnom smeru. Mora se uzeti u obzir da mnoga deca uče engleski van škole i da su pod uticajem jezika zbog sadržaja koje prate, tako da nema logike da državna matura bude lakša od načina na koji učenike ispitujemo u školi, jer će engleski polagati deca koja će hteti da se upišu na Filološki fakultet – kaže Dimitrijević.

Ona podržava odluku da se učenicima koji su dobro uradili test iz određenog predmeta upiše ocena u dnevnik, ali napominje da je svaki nastavnik imao slobodu da odluči da li će to uraditi ili ne.

U Gimnaziji „Patrijarh Pavle“ trećina učenika je nagrađena ocenom zbog dobro urađene probne mature, kaže za Danas Jasmin Nikolovski, direktor te gimnazije. I on potvrduje da maturanti nisu bili dovoljno motivisani.

– Moj predog, koji sam izneo predstavnicima Ministarstva prosvete, je da sledeće godine bude probna matura za generaciju koja će polagati državnu maturu, a to su sadašnji učenici drugog razreda. Mislim da je primereno i svrsishodno i da će deca biti motivisana da imaju probnu maturu koja će ih za godinu dana čekati na kraju četvrtog razreda. Moje mišljenje je da je državna matura neophodna jer je sadašnji model odavno prevaziđen. Upoznat sam sa mišljenjem fakulteta i smatram da se ono mora uzeti u obzir kada se bude donosila konačna odluka. Važno je da svi zajedno sednemo, da razgovaramo i da se usaglasimo i da damo podršku učenicima – kaže naš sagovornik.