Učenici četvrtog razreda osnovne škole najviše su izloženi uznemiravanju telefonskim pozivima i preko interneta, dok stariji osnovci i učenici srednje škole najčešće trpe uznemiravanje i vređanje putem telefonskih poziva i SMS poruka, pokazalo je istraživanje o digitalnom nasilju, koje je juče predstavljeno na godišnjoj konferenciji Mreže škola bez nasilja, u organizaciji Ministarstva prosvete i nauke i Unicefa. Istraživanje je sproveo Institut za psihologiju, a u njemu je učestvovalo 3.784 učenika osnovnih i srednjih škola, više od 1.300 nastavnika i 2.000 roditelja iz cele Srbije.
Učenici četvrtog razreda osnovne škole najviše su izloženi uznemiravanju telefonskim pozivima i preko interneta. Snimanje mobilnim telefonom ili kamerom doživelo je osam odsto učenika, dok je SMS poruke uznemirujućeg sadržaja jednom dobilo pet odsto đaka, a više puta dva odsto učenika, pokazuje istraživanje.
Kada je reč o učenicima starijih razreda osnovne i srednje škole, oni najčešće trpe uznemiravanje i vređanje preko telefona. Uznemiravanje na socijalnim mrežama iskusilo je 18 odsto osnovaca i 17 odsto srednjoškolaca, a u ulozi žrtve snimanja mobilnim telefonom i kamerom našlo se 12 odsto srednjoškolaca i svaki deseti osnovac. Đaci se najmanje žale na uznemiravanje mejlovima, ali treba imati na umu podatak da je skoro polovina starijih osnovaca i 40 odsto srednjoškolaca koji su učestvovali u istraživanju reklo da ne koristi imejl. Oko 15 odsto đaka ovog uzrasta kažu da su na „globalnoj mreži“ imali kontakt sa osobama koje su skrivale svoj identitet. Svaki deseti anketirani učenik navodi da su se njegove fotografije i snimci našli na internetu a da on to nije želeo.
Istraživače je interesovalo i koliko đaci uznemiravaju i vređaju druge elektronskim putem, ali rezultati ankete pokazuju da su oni manje spremni da govore o vlastitom nasilnom ponašanju. Samo pet odsto đaka četvrtog razreda osnovne škole priznalo je da uznemiravaju druge na internetu, dok je uznemiravanje SMS porukama najmanje popularno. Međutim, stariji osnovci i srednjoškolci najviše koriste SMS i telefonske pozive u ovu svrhu.
Kada je reč o informisanosti o digitalnom nasilju, skoro polovina nastavnika koji su učestvovali u istraživanju smatra da su dovoljno upućeni u ovaj problem, dok 40 odsto o ovoj temi zna samo onoliko koliko pročita u štampi ili na televiziji. Oko dve trećine nastavnika misli da je digitalno nasilje manji problem za njihovu školu, ali nije zanemarljiv broj onih koji uviđaju to kao ozbiljan problem. Skoro polovini nastavnika nije poznato da li škola informiše učenike o digitalnom nasilju, dok četvrtina misli da takve informacije oni ne dobijaju u školi. S druge strane, 72 odsto anketiranih roditelja želi da njihovu decu škola informiše o digitalnom nasilju.
Na jučerašnjoj konferenciji ministar prosvete i nauke Žarko Obradović uručio je plakete „Škola bez nasilja“ direktorima 24 osnovne škole iz Srbije.
– Ova plaketa ne znači da u školama koje su je dobile nasilje ne postoji i da se neće dogoditi, ali znači da su škole na dobrom putu da razviju i koriste odgovarajuće mehanizme u prevenciji i zaštiti od nasilja. Ne očekujemo da škola sama rešava probleme nasilja, već treba da bude ključni nosilac koji u prevenciji i intervenciji povezuje i aktivira sve činioce vezane za rad škole – istakao je Obradović.
Rizici na internetu
Istraživanje je pokazalo da su srednjoškolci češće od učenika viših razreda osnovne škole posećivali sajtove za koje misle da bi im roditelji branili. Značajan broj učenika se izlaže raznim rizicima na internetu, od toga da ostavljaju lične podatke na profilima i blogovima, na socijalnim mrežama prihvataju kao prijatelje osobe koje ne poznaju, četuju sa nepoznatima, do toga da ugovaraju sastanke sa tim osobama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
