Đacima rasterećenje, nastavnicima obuke

Pokušaćemo da nađemo najbolji model finansiranja nauke, koji će biti održiv, ali i podsticajan za istraživače – najavio je juče ministar prosvete Mladen Šarčević, predstavljajući planove ministarstva na čijem je čelu za naredni period.

On je rekao da je pri kraju plan optimizacije školske mreže u Beogradu, koja će obuhvatiti sve obrazovne ustanove, od vrtića do instituta, i koja će omogućiti da se postojeći resursi racionalnije koriste. Time će se obezbediti oko 4.000 novih mesta za predškolce, biće rešeni prostorni problemi Sportske gimnazije i Politehničke škole, nekih muzičkih i baletske škole, Biološkog i Geografskog fakulteta. Šarčević je naveo da se traži rešenje za dodatni prostor Matematičkog, ETF-a i FON-a, kao i fakulteta u Kragujevcu i Čačku zbog planiranog povećanja upisnih kvota na IT studijske programe. On je naveo da će već u narednom upisu biti povećan broj budžetskih mesta na IT programima za 700 studenata, a da će dve kasarne – u Niš i Novom Sadu, za te namene biti dodeljene univerzitetskim centrima u ovim gradovima.

Ministar je naveo da će novac iz kredita Svetske banke, vrednog 50 miliona dolara, biti utrošen za izgradnju novih predškolskih ustanova i da sledi promena programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, u kojoj akcenat treba da bude na ranom razvoju, a ne na konceptu čuvanja dece. Među novinama u osnovnom obrazovanju, Šarčević je najavio promenu nastavnih planova i programa u cilju rasterećenja đaka, ali i osavremenjivanja nastave.

On je kazao da će od drugog polugodišta u nekim školama moći da se uvedu uniforme, ali nije precizirao da li će to biti obaveza. Od januara startuju obuke za direktore čije škole su najlošije ocenjene u eksternoj evaluaciji, a oni sa najboljom ocenom (četvorkom) automatski će dobiti licence. Ministar navodi i da će mnogo pažnje biti posvećeno obukama nastavnika i podseća da je u gimnazijama već počela on lajn obuka za profesore osam predmeta za primenu standarda postignuća. U narednoj godini počinje i pilot projekat digitalizacije škola, u kojem će učestvovati 200 obrazovnih ustanova, a on predviđa, između ostalog, uvođenje elektronskog dnevnika, elektronsko izdavanje svedočanstava i vođenje dokumentacije.

Kao “krunu” planiranih aktivnosti Šarčević navodi nova zakonska rešenja, koja će u martu biti razmatrana u Skupštini Srbije, a među promenama u sistemskom zakonu najavljuje veću uloga Ministarstva prosvete kao izvršne vlasti, a smanjivanje nadležnosti nekih tela, kao što je Nacionalni prosvetni savet.

Javnost u radu

Još jedna novina se tiče obećane javnosti u radu, pa će uskoro na sajtu Ministarstva prosvete biti objavljeni svi sporni slučajevi – u kojim ustanovama su uvedene privremene mere, gde su razrešeni školski odbori i zbog čega…Ministar Šarčević kaže da to nije “stavljanje na stub srama” već da javnost mora da zna šta se događa u obrazovanju, ali i “svi koji žele da rade korektno i pošteno”.