DJB: Pritisak da se prihvati studija uticaju fabrike Linglong na životnu sredinu

Korovljev je podsetio da je javna rasprava održana krajem prošle nedelje u Novom Sadu, a ne u Zrenjaninu i da je u sklopu tog dokumenta konačno urađena kumulativna Studija uticaja na životnu sredinu celog kompleksa koji se uveliko gradi dve godine.

Istakao je i da je Linglongu pogodovala izmena zakona po kojoj je sada dozvoljeno obraćati se lokalnoj samoupravi za sve neproizvodne objekte fabričkog kompleksa parcijalno, za sve dozvole i saglasnosti uključujući i parcijane studije uticaja na životnu sredinu.

Korovljev je rekao i da je, zloupotebivši slabost institucija, Linglong od lokalne samouprave dobio saglasnost na studije uticaja na životnu sredinu za objekte kao što su: skladište opasnog otpada, proizvodnja automobilskih guma, proizvodnja guma za teretna vozila i druge, za koje bi trebalo da bude nadležno ministarstvo odnosno pokrajinski sekretarijat.

„Linglong od loklane samouprave nije dobio jedino saglasnost na Studiju uticaja na životnu sredinu miksera za proizvodnju gume u okviru koje se nalazi kumulativna studija uticaja, ova studija se nakon javne rasprave nalazi sada pred Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine na usvajanju“, rekao je novinarima Korovljev.

Ukazao je i na to da u studiji, izmedju ostalog, piše da će uz poštovanje svih mera koje su predvidjene projektom godišnja emisija u vazduh kompleksa iznositi 16 tona prašine (čadji), 27 tona kiseline, 231 tonu nesagorelih ugljovodonika, kao i 32 tone materije koja ima neprijatan miris.

„Sve to biće ukoliko budu poštovane sve projektovane ekološke mere. Iamo razloga da sumnjamo u poštovanje mera jer nema ko da ih kontroliše. Nadležne institucije nisu mogle deset godina da se izbore sa Matijevićevom kafilerijom sve dok se više od 10.000 ljudi nije pobunilo i svojim potpisom jasno stavilo do znanja tako više ne može“, kazao je Korovljev.

Podsetio je i da u studiji piše da će fabrika godišnje proizvesti otpad od 720 tona ugljene čadji, 470 tona drveta i papira, 37 tona lakih plastičnih kesa, 108.000 tona otpada u plastičnim džambo vrećama, što je kako je kazao, planina otpada za samo za godinu dana i još 192 tone otpadnog (otrovnog) ulja.

Korovljev je rekao da je jedno od njihovih pitanja, na koje nije dobijen konkretan odgovor, bilo i da se objasne tokovi tih otpada, kao i šta znači da „kompleks neće značajnije uticati na životnu sredinu“ kako to piše u studiji, jer, kako je naveo, brojke ne ulivaju poverenje.

„Da nam institucije nisu tako slabe i da opčinjenost stranim investitorima ne doseže mitske razmere možda ne bi bilo razloga za strah. Ovako opravdano sumnjamo da će zbog 400-500 radnih mesta planiranih za domaće stanovništvo biti ozbiljno narušena zivotna sredina ne samo Zrenjanina već i šire okoline“, rekao je Korovljev.

Još vesti iz ovog grada

Radnik Linglonga pretio samoubistvom zbog neisplaćenih plata

U Zrenjaninu otvoreno gradilište autoputa Beograd – Zrenjanin – Novi Sad

Uhapšen Zrenjaninac zbog sumnje da je udario u semafor

Vulin: Republika Srpska je najveći i najznačajniji uspeh srpskog naroda zapadno od Drine