U demokratskoj zemlji, gde državne institucije i provladini tabloidi ne čine deo istog ekosistema, ne bi bilo ničeg neobičnog u tome da pisanje medija o nekom gorućem društvenom problemu primora državu na reagovanje. U Srbiji, međutim, svako podudaranje između medijskih napisa i postupaka vlasti budi osnovanu sumnju.
Pa je tako logično upitati se o motivima Narodne banke Srbije (NBS) da svega nedelju dana nakon „ekskluzivnih“ saznanja lista Objektiv starih bezmalo četiri godine pošalje kontrolu u kompaniju Multikom group d.o.o, čiji je vlasnik predsednik opozicione Stranke slobode i pravde Dragan Đilas.
Upravo je to učinio Đilas u otvorenom pismu, istakavši da je guvernerka NBS-a Jorgovanka Tabaković izdala nalog za kontrolu njegove kompanije Multikom Group „neposredno nakon višednevne hajke na njega i kompaniju od strane tabloida pod kontrolom SNS“.
– Vaš postupak govori da NBS i Vi kao guvernerka niste nezavisni u svom radu, kako to zakon propisuje, napisao je Đilas dodajući da se guvernerka bavi „progonom političkih protivnika“.
U tekstovima koji su prethodili kontroli, list Objektiv je isticao da je Đilas u švajcarskom poreskom raju osnovao kompaniju Multikom Open AG kako bi izbegao plaćanje poreza. Tekst identične sadržine, uzgred, objavljen je još 2017. godine.
Đilas u izjavi za Danas ističe da nema ništa protiv kontrola i da razne inspekcije već dve i po godine „ne izlaze iz njegovih firmi“, ali da ima problem sa činjenicom da je kontrola Narodne banke usledila neposredno nakon tabloidnih optužbi da osnivanjem firmi u inostranstvu izbegava plaćanje poreza.
– Prodaja kompanije Direct media 2014. godine u potpunosti je urađena u skladu sa zakonom i mi smo tada platili dva miliona evra poreza na kapitalnu dobit. Kompanija Multikom group d.o.o. je u Švajcarskoj osnovala kompaniju Multikom open AG i to je, opet po zakonu, uredno prijavljeno Narodnoj banci. Svi ti podaci koje oni traže kontrolom koju je naložila guvernerka njima su već dobro poznati, navodi Đilas.
On ističe da se kompanija Multikom open AD ne bavi nijednom privrednom aktivnošću, osim što u svom vlasništvu ima određene akcije, „koje ne donose neki poseban prihod, ali se na taj način ni ne gubi novac“.
Rešenje o neposrednoj kontroli deviznog poslovanja rezidenta, u koje je Danas imao uvid, guvernerka Narodne banke donela je 17. februara ove godine. Prema rešenju, predmet kontrole je provera i utvrđivanje zakonitosti i pravilnosti obavljanja deviznih poslova subjekta kontrole u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju. Kontrola je izvršena 19. februara, a zaposleni u kompaniji Multikom group d.o.o. bili su dužni da službenicima NBS-a stave na uvid poslovne knjige, dokumentaciju i sve druge zahtevane podatke, kao i pristup opremi, računarskim programima i bazama podataka. Dragan Đilas ističe da su sve tražene informacije poslali Narodnoj banci, uz napomenu da izražavaju nadu da se podaci neće pojaviti u tabloidima.
U Narodnoj banci, pak, insistiraju da je kontrola izvršena u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju, po kojem je ova institucija od januara 2019. godine preuzela kontrolu deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata od Poreske uprave. U odgovorima koje je Narodna banka poslala Danasu napominje se da je 2019. godine pokrenuto 127 neposrednih i 467 posrednih kontrola deviznog poslovanja, a da je sličan broj kontrola izvršen i prošle godine.
„Prema tome, Narodnoj banci Srbije nije dato pravo da ne kontroliše devizno poslovanje kod pravnih lica u Republici Srbiji u zavisnosti od toga ko je vlasnik, već Narodna banka Srbije poslove iz svoje nadležnosti obavlja u skladu sa zakonom i uz najviše profesionalne standarde, bez ikakve razlike prema bilo kom pravnom licu u ovoj zemlji i bez obzira na očigledne pritiske u javnosti na rad nezavisne institucije od strane subjekata koji su kontrolisani u konkretnom slučaju. Zakon o deviznom poslovanju jednako se primenjuje na sva pravna i fizička lica“, ističu u NBS-u.
Tajnost da bi se izbegao pritisak
U Narodnoj banci Srbije ističu da su podaci o pojedinačnim postupcima kontrole, u skladu sa Odlukom o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja, zaštićeni kao tajni podaci i ne mogu se saopštavati javnosti. To je, kako se dodaje, upravo zbog toga da bi se zaštitila samostalnost institucije i da zaposlena lica koja su ovlašćena da vrše kontrolu ne bi trpela pritiske od kontrolisanih lica koja neretko raspolažu značajnijim finansijskim i drugim resursima u odnosu na ta lica“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.