Đinđić (1999): Strategija NATO je velika greška

U periodu od 25. marta do 15. maja na teritoriju naše zemlje bačeno je oko preko 60 kontejnera sa kasetnim bombama, od kojih svaki nosi oko 240 kasetnih bombi (odnosno oko 15.000 bombi). Od tog broja na Kosovo i Metohiju je bačeno oko 40 kontejnera.

U napadima zabranjenim oružjem poginulo je najmanje 200, a ranjeno više od 450 lica.

Institut za  nuklearne nauke Vinča je pregledom pronađenih ostataka sa sigurnošću konstatovao prisustvo uranijuma.

To su potrvdili i čelnici NATO koji su u svojim izjavama naveli podatke da se u agresiji na SR Jugoslaviju koriste i avioni A-10 koji u svom naoružanju poseduju i tzv. uranijumsku municiju-granate.

Na meti su se jendom ili čak 10 puta nalazili objekti u podrčju Prizrena, Kuršumljije, Niša, Đakovice, Uroševca, Kosovske Mitrovice, Orahovca, Lipljana, Peći, Prištine, Brusa, Podgorice, Sjenice, Vranja, Kačanika, Dečana, Valjeva, Sombora, Suve Reke, Obilića, Glogovca i drugih mesta.

Najdrastičniji slučaj desio se 13. maja u izbegličkom kampu u selu Koriše kada su kasetne bombe ubile 84 lica i ranile preko 100 osoba.

Otkako je NATO započeo agresiju na SR Jugoslaviju najveće žrtve su građani Kosova i Metohije, među kojima su i pripadnici albanske nacionalne zajednice.

Na sastanku predsednika SRJ Slobodana Miloševića i najvišeg rukovodstva zemlje održanom 14. maja 1999. godine, od organizacije UN zatraženo je da, u skladu sa svojom poveljom, pod hitno zaustavi agresiju na SRJ i „konačno preuzme svoju ulogu i obezbedi vraćanje mira na jugoslovenske prostore kako bi se otovrena pitanja za Kosovo i Metohiju rešavala na miran način“.

Na sastanku je takođe konstatovano da je uprkos ogromnim teškoćama i danonoćnom bombardovanju, privredni sistem zemlje pokazao veliku vitalnost.

Ocenjeno je da uspešno ostvarivanje preduzetih mera u oblasti javnih finansija obezbeđuje cenovnu stabilnost, kao i da Narodna banka Jugoslavije preduzima mere da se ostvare neophodni prihodi kako bi se omogućila isplata zarada i penzija.

Pitanjem prestanka bombardovanja SRJ bavile su se i zemlje grupe G8 čiji su predsednici predložili održavanje „konferencije o jugoistočnoj Evropi na visokom nivou“, koja bi trebalo da osmisli „sveobuhvatnu strategiju za stabilizaciju čitavog regiona kroz ekonomsku obnovu i promociju demokratije“.

Svoju ocenu napada na zemlju dao je i tadašnji lider DS Zoran Đinđić, izjavivši da su lideri NATO ozbiljno pogrešili kada su računali da će vazdušnim udarima naterati predsednika Miloševića da prihvati mirovni sporazum za Kosovo“.

„Za mene, strategija NATO je velika greška. Želeli su brzo da postignu uspeh i naneli veliku štetu zemlji, pošto se nisu ispunila njihova očekivanja da će Milošević popustiti u roku od nekoliko dana“, rekao je Đinđić u intervjuu za nemački Velt.

On je dodao i da je neophodan diplomatski sporazum iza kojeg bi stajale UN kako bi se okončao rat i omogućio povratak izbeglica na Kosovo.

Povodom izveštavanja o NATO agresiji, tih dana u Srbiji su boravili novinari iz celog sveta, a gužva u Press centru Vojske Jugoslavije trajala je od jutra do večeri.

Stotine stranih novinara stalno je čekalo dozvole za snimanje, intervjue, odlazak na teren, ili potvrdu domaćih vlasti za slanje materijala van zemlje.

„Svaki dan nam je isti. Idemo na press konferencije, pratimo vaše medije i imamo svoje izvore. Išli smo dva puta u Novi Sad i razgovarali sa izbeglicama koje su došle u Beograd. Već danima čekamo dozvolu da odemo na Kosovo“, ispričala je za naš list Kejti Kronin, novinarka australijske mreže ABC.

Desetočlana ekipa ove televizijske kuće boravila je u hotelu Hajat.

Kako je našem listu rečeno,  u hotelu je svako o novinara imao svoju sobu, a dve prostorije odvojene su za tehniku i montažu. Njihov boravak u Jugoslaviji predstavljao je velike troškove za njihove medijske kuće, te su od novinara svakodnveno očekivane „ekskluzivne vesti“.

Tih dana za barem kratkotrajno skretanje misli sa mračnih tema bio je zadužen Filmski festival u Kanu, na kom je svetsku premijeru imao film „Belo odelo“ Lazara Ristovskog.

Film je prikazan u okviru programa „Nedelja kritike“.

Tadašnji. 52. Kanski festival otvorila je glumia Fej Danavej, mada je, kako je specijalno za Danas iz Kana prenela Borjanka Milatović, veću pažnju privukla manekenka Adriana Karembeu, koja se pojavila u haljini sličnoj onoj koju je Merlini Monro nosila na snimanju filma „Sedam godina vernosti“.

Svečanost otvaranja započela je odavanjem počasti preminulom reditelju Stenliju Kjubriku i glumcu Dirku Bogartu.

Sajt Danasa objavljivaće rubriku „Iz arhive Danasa“ svake nedelje, kada će podsećati na to šta su bile vesti sedam dana pre tačno 20 godina.