Foto: Fonet/ Kostadin KamenovNećemo sarađivati sa Sašom Jankovićem sve dok on bude sarađivao sa političkim strankama, kaže u razgovoru za Danas Đokica Jovanović, sociolog, univerzitetski profesor i jedan od lidera niškog Udruženog pokreta slobodnih stanara (UPSS), koji je, inače, jedan od osnivača Građanskog fronta Srbije.
* Ipak, bili ste jedan od 11 građana Srbije koji su Jankovića formalno kandidovali na predsedničkim izborima, a tu kandidaturu podržao je i UPSS, iako su se „oko“ njega i u to vreme pojavljivale stranke, recimo DS i Nova stranka. Zašto ste tada ostali u kampanji?
– Tada nije bilo Jankovićeve otvorene saradnje sa strankama, a one su u kampanji bile marginalizovane, davale su samo infrastrukturu. Mada nam je i to smetalo, ostali smo u kampanji pre svega zbog toga što smo verovali da je Srbiji neophodan kandidat kakav je on, nasuprot kandidatu vlasti (Aleksandru Vučiću). Ipak, i u vreme kampanje, a i kasnije, kada je formiran Pokret slobodnih građana (PSG), imali smo dva sastanka, na kojima smo mu jasno rekli da smo „spremni na saradnju u obrnutoj sarazmeri od njegove saradnje sa političkim strankama“.
* Janković danas ne sarađuje ni sa DS ni sa Novom strankom.
– Da, ali je jasno rekao da hoće saradnju sa DS ako se ona „vrati na pravi put“. Takođe, sarađuje sa strankama u vezi sa predstojećim beogradskim izborima. Pri tom, nikada nije rekao da ne želi saradnju sa partijama. Zato UPSS i nije ušao u PSG. Ipak, ukoliko se dogodi da se takve relacije sa partijama zaista prekinu, spremni smo na saradnju. Lično smatram da je Jankovićev PSG, ma koliko bio podložan kritici, najsvežija i najzdravija ideja na aktuelnom političkom polju Srbije.
* Koliko je uopšte realno da budete politički i društveni faktor, a da nemate bilo kakav „dodir“ sa strankama? Zar se u višestranačkom sistemu i parlamentarnoj demokratiji one mogu zaobići?
– Mi nismo protiv političkih stranaka, i kada bi u Srbiji postojala, recimo, normalna laburistička partija, sarađivali bi sa njom. Ni postojeće partije nisu naši neprijatelji. Ali, one ne mogu biti naši prijatelji, i sa njima nemamo ništa zajedničko, čak ni ideologiju. UPSS je doneo odluku da je naša ideologija demokratski socijalizam, a u Srbiji su sve stranke prokapitalističke, pronacionalističke i proklerofašističke. I ne mogu samo da promene svoje ime, pa da postanu „nove“ i „drugačije“. Sve što je od 90-ih naovamo radila SRS je nasleđe i tekovina SNS-a, ona od toga ne može pobeći. Takođe, saradnje sa partijama ne može biti i zbog toga što zbog neregularnih izbornih uslova nijedna od njih nema legitimitet. Takođe, ne smemo zaboraviti, sve su one učestvovale u razaranju Srbije, i sve su odgovorne za duboku krizu u kojoj se nalazimo.
* Sve su podjednako odgovorne za to? Nije moguća saradnja ni sa onima čija je odgovornost, možebiti, najmanja?
– Sve su u istoj meri odgovorne. One koje su „najmanje odgovorne“ nisu ništa učinile da sa javne scene sklone one koje su najodgovornije. One su saučesnici.
* Za sada blisko sarađujete sa članicama Građanskog fronta – Lokalnim frontom Kraljevo, Ne da(vi)mo Beograd i Podrži RTV, kao i sa Vojnim sindikatom Srbije, Policijskim sindikatom Srbije, Savezom antifašista Vojvodine. Moguće je proširenje saradnje na još neke organizacije?
– Naravno – na udruženja, pokrete, sindikate i druge organizacije koje su nam srodne i imaju iste ciljeve. Namerno ih ne zovemo „nevladinim organizacijama“ jer postoji ogroman broj salonskih NVO koje žive od finansijskih efekata takozvanih projekata, a ništa u sistemu nisu promenile. Postoji, nažalost, i veliki broj sindikata koji je „stavio cenu na svoju tezgu“, sa kojima takođe ne može biti saradnje. Žao nam je što u Srbiji ne postoji autentičan i jak sindikat radnika.
* Takve organizacije, njihovo umrežavanje i aktivnosti nazvali ste „samoodbranom građana od sistema“?
– Građani se kroz ovakva udruženja samoorganizuju, a ona počinju da zauzimaju domaće političko polje, inače rezervisano za stranke. Naš osnovni cilj jeste i biće samoodbrana od sistema koji nam ozbiljno uništava živote. Malo se govori o tome da radnici u Srbiji izvršavaju samoubistva jer, kako navode u oproštajnom pismu, ne mogu da pogledaju u oči svoje dete koje ne mogu da prehrane. Ili da je na jednom sindikalnom skupu u Beogradu umro radnik od gladi. Mi u UPSS-u jedva smo sprečili jednog člana da izvrši samoubistvo nakon što mu se sin ubio zbog bede u kojoj žive. U Nišu, gradu elektronike, u kojem su se pre više od 30 godina proizvodili televizori, kompjuteri, rentgen aparati, mostovi ili rekonstruisala železnica za celu Jugoslaviju, danas se „motaju kablovi“, a radnici primaju minimalce i nose pamperse. Više od 10.000 porodica, a to je skoro 40.000 ljudi, živi ispod ivice bede. Moja je procena da nezaposlenost u Nišu i Srbiji dostiže 70 odsto radno sposobnog stanovništva. DŽabe im lažna statistika o smanjenju nezaposlenosti, do koje se stiže ubrajanjem u zaposlene i onih koji su radili na povremenim i privremenim poslovima bar jedan dan. Ali, problem je što, uprkos svemu tome, kod naših ljudi postoji sindrom komodifikacije. Oni potpuno prihvataju situaciju u kojoj se nalaze kao normalnu, i ne trude se da je promene, da je ne bi dodatno „iskomplikovali“ …
* Kako onda očekujete da se masovnije samoorganizuju i aktivno učestvuju u samoodbrani od vlasti?
– Skoro i da ne očekujem. Ali, evo, mi u UPSS-u smo samoorganizovani građani, koji se brane od sistema. Radimo to isključivo zbog sebe. Ne želimo da budemo politička partija, da imamo sledbenike i poslušnike, već da se borimo za svoje interese. A svi oni koji hoće da nam se pridruže – dobro su došli.
* Da li razmišljate da izađete na izbore, lokalne pre svega?
– Ne nužno. Što se mene tiče, ja sam i ovim zadovoljan, ali ima i jasnih zagovaranja da idemo na izbore. Kada bude došlo vreme, stav o tome doneće Skupština UPSS-a, koju držimo uvek kada odlučujemo o važnim temama, a čime demonstriramo neposrednu participativnu demokratiju. U UPSS-u nema hijerarhije i „autoriteta funkcije“, a članovi Upravnog odbora nisu „mudro rukovodstvo“ koje o svemu odlučuje.
* Šta mislite, kakve su vam šanse ukoliko na izbore budete izašli?
– Kao stari cinik i sumnjalo mogu da kažem – skoro nikakve. Uprkos tome što su, tvrdim, platforme UPSS-a i Građanskog fronta najmodernije i najhumanije od svih platformi političkih stranaka u Srbiji. Ali, mi nemamo regularne izborne uslove ili uređene biračke spiskove, niti infrastrukturu da kontrolišemo sva biračka mesta i sprečimo krađu, a bićemo pod snažnim udarom propagande, u koju, nažalost, veruje veliki broj građana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
