Đorđe Mihailović: Ambasador srpske istorije 1Foto: wikipedia Svetisrdj

„Živeo sam za dan kada mi je Srbija dodelila pasoš, na čemu sam zahvalan“, reagovao je kroz suze Đorđe Mihailović, saznavši za to da je u 93. godini i formalno postao ono što on odavno jeste.

„Čika Đorđe“ – kako ga od milošte oslovljavaju svi koji su do sada dolazili na Srpsko groblje „Zejtinlik“ u Solunu – čovek je čije priče o srpskim vojnicima i njihovoj epopeji u prvom zemaljskom ratu se uvek s pažnjom slušaju. Ti javni časovi slavne srpske istorije nikada nisu ispunjeni nekakvom euforijom, već pažljivim opisima, bez patetike, uz pijetet prema precima, čiji naslednici dolaze na „Zejtinlik“.

S jeseni 2017. godine zadesio sam se profesionalno kao novinar Danasa u Solunu na „Zejtinliku“. Dočekao nas je tu na svom radnom mestu čika Đorđe. Ritualno za pokoj duše srpskim ratnicima nudi nas „drinom“ bez filtera i po čašicom srpske rakije za pokoj duše srpskim ratnicima. Kaže „ne odbijajte, takav je red, to je naša srpska tradicija koju su poštovali naši preci vojnici sahranjeni ovde na nekadašnjoj solunskoj pijaci gde se trgovalo maslinovim uljem“.

Deluje krhko, a opet iz njegovih vrcavih očiju vitla žar, sa kojim prepričava već pola veka ono što nije i ne sme biti zaborav. Poštovan od svih gradonačelnika Soluna, lokalnih građana, Đorđe je kao čuvar groblja duže od pola veka naš doživotni ambasador srpske solunske epopeje.

Goste dočekuje sa šajkačom na glavi u srpskoj vojničkoj uniformi, vojnički otpozdravlja gostima, a najviše se interesuje za one najmlađe, učenike, studente, kao da zna da su upravo oni „najslabija karika“ u lancu očuvanja slavne misije srpske vojske u budućim vremenima.

„Najvažnije je da ovo mesto sačuvamo kao mesto gde je naš vojnik pokazao snagu opstanka i vaskrsnuća“, poručuje Đorđe, koji je porodično nasledio ulogu čuvara „Zejtinlika“.

Rođen je 1. maja 1928. godine u Solunu. Prvi čuvar groblja bio je Đorđev deda, solunski dobrovoljac Savo Mihailović, Srbin iz Grblja kod Boke kotorske. Savo je sakupio svoje mrtve drugove i saborce, a potom ih je čuvao do svoje smrti 1928. godine.

Posle smrti i sam se pridružio svojim saborcima, sahranjen je na Zejtinliku. Njega je nasledio Đorđev otac, Đuro Mihailović, koji je tokom Drugog svetskog rata sačuvao groblje i njegove relikvije od nacističke pljačke. Kad je Đuro umro 1961. godine, bio je sahranjen uz oca na Zejtinliku, a dužnost čuvara groblja pripala je Đorđu, poslednjem muškom potomku iz loze Mihailovića.

Supruga je Grkinja Fotini Mihailović. I u 93. godini čika Đorđe ne propušta nijedan dan da ne obiđe „Zejtinlik“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari