Đorđević: Do kraja januara strategija koja će usporiti odlazak mladih

„Odmah nakon toga počeće izrada akcionog plana koji bi trebalo da bude predstavljen na jesen, kako bi primena Strategije počela u januaru 2021. godine“, kazao je on na predstavljanju javne rasprave o Predlogu strategije za upravljanje ekonomskim migracijama za period 2021. do 2027. godine.

Javna rasprava je počela 13. decembra, traje do 3. januara, a razgovori o strategiji bili su organizovani u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Subotici, Novom Pazaru i Beogradu, podsetio je ministar i pozvao sve zainteresovane da i dalje šalju svoje primedbe i sugestije.

„Cilj Strategije je da mladi ostanu da žive u Srbiji, da se vrate oni koji su otišli iz zemlje, ali i da se u Srbiju privuku stranci koji bi ovde živeli i radili“, kazao je Đorđević.

On je ocenio da to neće moći ni lako ni brzo da se sprovede, ali je naveo da Srbije mora da ima hrabrosti i vere da to može da se uradi.

„Potreban je konsenzus svih u društvu, jer to nije pitanje partije ili pojedinca“, kazao je đorđević navodeći da je građanima potrebna moderna i pravična država koja brine o njima, koja pruža jednake prilike i mogućnosti za sve i omogućava im da napreduju i usavršavaju se.

On je istakao da je ekonomska strategija osnova svega, jer mora da pokaže u kojim delovima zemlje želimo koju industriju i u skladu sa tim da obezbedimo obrazovanje i zapošljavanje treba to da prati.

„Ova Strategija u odnosu na ranije obuhvata čitav ciklus od preventive migracije, saradnje dijaspore sa maticom, uslove pod kojima bi se oni koji su otišli vratili u državu, kao i potpunu  integraciju privrede i drištva Srbije“, kazao je predstavnik tima koji je radio na Strategiji profesor Vladimir Grečić.

Dodao je je dijaspora do sada zamerala da je nevidljiva u planovima razvoja Srbije i da će Strategija to da ispravi.

„Direktne investicije dijaspore su do sada bile zapostavljene, iako su jako važne i treba da imaju prednos u odnosu na strane investicije, jer ljudi iz dijaspore kao ulagači imaju potrebu da postave trag u svojoj zemlji, a bolje poznaju mentalitet i jezik“, rekao je Grečić.

Dodao je da dijaspora može da pomogne u osvajanju novih tehnologija i znanja, mnogo više od stranih investitora, a i lakše bi se odlučili za reinvestiranje.

„Naši ljudi u dijaspori nisu tako bogati, ali imaju mala i srednja preduzeća koja su daleko prilagodljivija promenama i mogu lakše da omoguće tehnološki razvoj“, naveo je Grečić i dodao da su ankete pokazale da je gotovo 60 odsto ljudi iz dijaspore zainteresovano da uloži svoj kapital u Srbiju.

U zvaničnom dokumentu Ministarstva za rad je navedeno kako je analiza pokazala da je Strategija, kao dokument javnih politika, najbolja opcija za sistemsko uređenje oblasti ekonomskih migracija.

Posebni ciljevi Strategije su unapređenje institucionalnih kapaciteta za praćenje regularnih migracionih kretanja, stvaranje uslova za praćenje, podsticanje i podršku cirkularnim migracijama.

Potom, usklađivanje sistema obrazovanja sa potrebama privrede, sa akcentom na praćenje inovacija koje nosi sa sobom četvrta industrijska revolucija, posebno u sferi razvijanja novih zanimanja i stručnih profila, unapređenje saradnje dijaspore i matice, stvaranje boljih i atraktivnijih uslova za priliv stranih studenata i stručnjaka iz inostranstva.

Ciljne grupe na koje će se Strategija odnositi su radno aktivno stanovništvo, domaća privreda, privrednici, karijerno ostvareni stručnjaci u dijaspori, učenici i studenti, oni koji su tek završili obrazovanje, preduzetnici u zemlji i dijaspori, privredne komore, profesionalne asocijacije, ali i nezaposleni, povratnici i stručnjaci iz inostranstva, studenti na školovanju u inostranstvu.