Đorđević (FPN): Uobičajeni aktivizam vlast je ignorisala, ali blokade nije mogla

„Način delovanja je konfrontacijsko odbijanje da se prihvate loši zakoni uz tehniku efektnijeg remećenja uobičajenog toka stvari, što je u skladu sa metodama građanske neposlušnosti. Ovo je učinkovitije od uobičajenog aktivizma protesta na trgovima za koji se u poslednje vreme pokazalo da nemaju političke posledice, jer ih vlast dopusti, ali apsolutno ne reaguje i ne želi da posluša glas građana“, rekla je Đorđević u razgovoru za Betu.

Đorđević, koja je članica Malog veća pokreta Ne davimo Beograd, navela je da su ovi protesti „neformalni vid narodne inicijative baš zato što formalni suštinski nije bio moguć ili što, kad građani skupe peticiju za pitanja koja su im važna, odbornici ili poslanici to ignorišu“.

„Iako su blokade pokrenuli iz udruženja u kojem su artikulisali – povlačenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji i izmenu Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi kao glavne zahteve, za veliku većinu građana glavni razlog što su izašli na blokade tiče se protivljenja projektu Jadar i kompaniji Rio Tinto“, navela je Đorđević.

Do toga je dovelo, dodala je, i „opšte nezadovoljstvo građana zagađenjem vazduha, vode i zemlje za koje ovaj režim nije mario i čak je svojom ekonomskom politikom tome doprinosio“.

Ona je konstatovala porast lokalnih inicijativa i političkih pokreta, kao i organizovanje građana za izborne aktivnosti putem formiranja Grupa građana, što je, kaže, „znak ogromne krize, gotovo raspada partijskog sistema Srbije, posebno u opoziciji“.

„Ljudi žele da se politički organizuju ili deluju, u ovoj formi češće na lokalu, ali sve više i na nacionalnom nivou, a ne mogu kroz postojeće partije jer im ne veruju, odnosno teško im je da registruju nove partije. Naš zakon o političkim partijama izuzetno je restriktivan u poređenju sa zakonima u regionu“, rekla je Đorđević.

Kako je još ukazala, građani „često ne žele da se uključe u rad postojećih partija jer one nisu dovoljno interno demokratske ili ne zagovaraju pitanja koja su građanima važna“.

Ona je napomenula i da je „Srbija izuzetno centralizovana zemlja, i to bi bio problem čak i da je Srbija demokratija, što ona već izvesno vreme nije“.

„Decentralizacija je jedan vid demokratizacije – omogućava da ljudi na lokalnom nivou lakše učestvuju u političkom životu jer ih se stvari oko njih direktnije tiču i oni to vide i osećaju se kompetentnijim da u tim pitanjima učestvuju“, istakla je Đorđević.

Međutim, „prosto spuštanje moći sa centralnog na lokalni nivo nije dovoljno za centralizovanu zemlju koja spada u autokratiju“, ukazala je ona.

„Najpre, jer autokratska vlast ne želi da se deli čak ni sa partijskim kolegama, ali i zato što za istinsku demokratizaciju nije dovoljno da se gotovo jednopartijska politička moć Srpske napredne stranke (SNS) samo spusti na funkcionere te stranke, na lokalnom nivou“, precizirala je Đorđević.

Ona je objasnila da „istinska demokratizacija podrazumeva spuštanje političke moći do građana na lokalnom nivou tako da oni odlučuju putem građanskih inicijativa ali i drugih participativnih mehanizama o pitanjima od značaja za njihov život“.