Đorđević poziva Šoškića i Sikimića da istovremeno podnesu ostavke

Đorđević je predložio da on, Slobodan Šoškić, predsednik AK Beograda i Srđan Sikimić predsednik AK Vojvodine, simultano podnesu ostavke.

– Bilo bi licemerno sa naše strane da iznosimo zahteve pred izvršnom vlašću, a da najpre ne počistimo svoje dvorište. Zato sam predložio da nas trojica, ako treba i pred kamerama, zajedno podnesemo ostavke – rekao je Đorđević za Danas.

Ipak, pokazalo se da su problemi u advokaturi suviše duboki za jedno tako „čisto“ rešenje.

– A zašto on u komori Srbije ne održi izbore. Uostalom ko je on da zove na podnošenje ostavki, pa sud je njemu poništio mandat. Sad se postavlja kao milosrdni anđeo, a stvarni cilj mu je da razbuca advokaturu. Sve i kada bi sada održali izbore postoji šansa da bi ih poništio Ustavni sud – odgovorio je predsednik AK Beograda Slobodan Šoškić, upitan da prokomentariše Đorđevićev predlog.

Srđan Sikimić iz AK Vojvodine sumnja u Đorđevićevu iskrenost, a kako je naveo, to su mogli da vide i svi advokati koji su bili prisutni na konferenciji.

– Kada je Đorđević za binom izneo svoj predlog, ja sam mu, dobacujući iz trećeg reda, predložio da nas dvojica tog momenta podnesemo ostavke. Na to je on samo procedio kroz zube „kada se za to steknu zakonski uslovi“ – kazao nam je Sikimić.

Podsetimo, kriza legitimiteta prisutna je, u manjoj ili većoj meri, u tri najveće advokatske organizacije. U krovnoj Advokatskoj komori Srbije traje već godinama. Kriza u AKS-u je u februaru prošle godine došla do mrtve tačke po isteku mandata aktuelnog predsednika Dragoslava Đorđevića. On bi, kako je u više navrata isticao, rado zakazao izbornu skupštinu, ali to ne može da učini, pošto delegati iz Beograda i Vojvodine odbijaju da se pojave i obezbede kvorum za rad. A stvar je dodatno zakomplikovala i pravosnažna presuda koja je poništila i njegov izbor na tu poziciju 2012. godine. Tako da ispada da krovna komora advokature više od pet godina nema legalno izabrano rukovodstvo.

Ništa bolje nije ni u Beogradu, mada kriza traje nešto kraće. Nakon brojnih poziva da se raspišu izbori, aktuelno rukovodstvo sa Slobodanom Šoškićem na čelu je pristalo da se oni održe u oktobru prošle godine. Međutim, pre izbora bilo je neophodno usvojiti Statut AKB-a kako bi se znalo po kojim pravilima se izbori odvijaju. Taj kontroverzan dokument, koji je zabranio pravo glasa advokatima koji rade u ortačkim društvima, usvojen je u septembru. Međutim Statut se, vrlo brzo, upravo zbog sporne odredbe, našao pred Ustavnim sudom. Zato sada Slobodan Šoškić, koji bi takođe koliko sutra raspisao izbore, ne može da siđe sa funkcije dok Ustavni sud ne odluči o ustavnosti Statuta, što može da potraje godinama. U međuvremenu je počelo i prikupljanje potpisa za održavanje izbora, a bilo je tu i zatvaranja u prostorije komore, navodne krađe pečata i zvanja policije.

Najzad, u Vojvodini je na površini najmanji problem, pošto izbor novog rukovodstva kasni svega mesec dana. I to, kako nam je objašnjeno u ovoj komori, zbog toga što lokalni ogranci nisu na vreme organizovali svoje izbore. Ipak, i u ovoj komori postoje najmanje dve struje koje se bore za prevlast, a nedavno su iznete i optužbe da je afera oko doktorata Slobodana Beljanskog upravo kolateralna šteta jednog takvog konflikta.

I dok predsednici komora upiru prstom među sobom, povlače se potezi koji, prema viđenju advokata, predstavljaju uzurpaciju njihove ustavom jemčene nezavisnosti. Pa je tako advokatura smeštena u pregovaračko poglavlje 3 koje se bavi uslužnim delatnostima, a ne u poglavlje 23 koje obuhvata osnovna prava. Dodatno, advokate žulja Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i mogućnost da u pružaoce pomoći pored njih budu uključene i organizacije civilnog društva, kao i pravne klinike. Konačno, ono što, čini se, najviše smeta advokatima je pravni stav Vrhovnog kasacionog suda koji je nedavno zaključio da ugovor o prometu nekretnina koji načine javni beležnici mogu da posluže kao isprava za upis prava svojine. Podsećanja radi, upravo je ovo bilo centralno pitanje zbog kojeg su advokati 2014. godine četiri meseca protestovali.

– Ovaj nakaradni stav VKS-a je u direktnoj suprotnosti sa sporazumom koji smo potpisali sa Ministarstvom pravde. Takav stav predstavlja nedostojnu podvalu advokaturi iza koje, mi mislimo, stoji upravo Ministarstvo pravde pošto se zna da sud predstavlja oruđe u rukama vlasti – navodi Đorđević.

S druge strane, iz ministarstva ne razumeju potrebu advokata da u zaključcima sa nedavno održane konferencije pominju novi protest zato što su im izašli u susret po svim ovim tačkama.

Kako je nedavno izjavila ministarka pravde Nela Kuburović, ovo ministarstvo je zauzelo stav da status advokature ne treba da bude uređen Zakonom o uslugama, već Zakonom o advokaturi. Ona je dodala da je advokatura svrstana u poglavlje 3 po direktivi Evropske komisije. Govoreći o Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći, ministarka je navela da nijedan predlog zakona sa kojim advokati nisu saglasni neće ući u skupštinsku proceduru.

Ministarstvo bez komentara o stavu VKS

Kada je reč o stavu Vrhovnog kasacionog suda, iz Ministarstva pravde je saopšteno da oni ne mogu da komentarišu rad sudova, ali su dodali da „ovaj stav nije obavezujući za organe izvršne vlasti“.