Đukanović: Govorio sam i Tadiću i Vučiću da ne vode ratove koji su neki drugi izgubili

On smatra da postoje dva razloga te nove ofanzive.

„Prvi razlog je unutrašnji politički život u Srbiji koji je dominantno obeležen posljednjom fazom pregovora između Srbije i Kosova, gde se se svi zajedno približavamo formalizaciji nečega što se suštinski dogodilo 1999. tokom onog zaludnog rata koji je Milošević poveo protiv međunarodne zajednice. Ja sam od početka tvrdio da rat nije naš interes, da će ta politika dovesti do tragičnog stradanja Srbije i srpskog naroda, da će dovesti do konačnog gubitka dela teritorije Srbije i da Crna Gora mora ostati izvan toga“, rekao je Đukanović, u intervjuu za Radio televiziju Crne Gore.

On je podsetio i da je Crna Gora priznala nezavisnost Kosova uvažavajući realnost.

„Pokušavao sam i u razgovorima i sa Tadićem i Vučićem da im kažem da ne smatram racionalnim da vode ratove koji su neki drugi izgubili. Ono što ne razumem je da Srbija, kroz delovanje svoje medijske scene i dela političara, otvara neke druge frontove u regionu da bi relativizirala to pitanje, ili na neki način ublažila fokus javnosti Srbije prema pitanju Kosova“, ocenio je Đukanović.

Drugi razlog je izvorno crnogorski, kazao je Đukanović i naveo da lideri prosrpskih političkih partija u Crnoj Gori istrajavaju na priči o velikoj ugroženosti Srba u Crnoj Gori, odnosno uporno se trude da osujete Srbe da postanu dio crnogorskih državnih institucija i na taj način najbolje zaštite svoje specifične interese.

„Ja ne vidim da su Srbi na bilo koji način ugroženi i mislim da Crna Gora ima izraženi senzibilitet za pripadnika bilo koje vere i nacije u našoj državi. Nije reč da Crna Gora bilo koga diskriminiše, reč je da se Crna Gora uporno odupire tim nacionalističkim pokušajima da se obezbedi ekskluzivitet neke nacionalne grupe u odnosu na neke druge koji žive u Crnoj Gori. Mi ne vidimo budućnost u tome“, tvrdi Đukanović.

Đukanović je izjavio da je veoma glupa izjava patrijarha SPC Irineja da je položaj Crkve u Crnoj Gori gori nego u vreme osmanske okupacije, a da je status Srba kao u doba Nezavisne države Hrvatske.

„To je izjava kojom je Irinej, u suštini, abolirao Pavelića i NDH, to je izjava kojom je komplimentirao petstogodišnjem robovanju Osmanskom carstvu. Okolnost da nije negirao tu svoju izjavu me nije iznenadila, ona mi je samo potvrdila da SPC ostaje glavni frontmen velikosrpskog nacionalizma prema regionu i Crnoj Gori i da ostaje udarna pesnica onoga što žele ideolozi Velike Srbije i imperijalne Rusije na Balkanu. To mora ostati predmet pažnje državne politike Crne Gore u narednom periodu“, smatra Đukanović.

Govoreći o dešavanjima u prethodne dve decenije, Đukanović je kazao da bi, da je Crna Gora prihvatila 1997. Jugoslaviju bez alternative kao što je predlagao Momir Bulatović, ostali u zajednici sa Srbijom, što bi vodilo daljem zaostajanju.

„Ne bismo ostvarili nezavisnot, ne bismo postali članica NATO-a i stremili evropskim vrijednostima“, ocenio je Đukanović i dodao kako Rusija nije želela da Crna Gora uđe u NATO i pokušala je da promeni tok istorije. Zbog toga je zloupotrijebila one koji su skloni zloupotrebi – deo crnogorske opozicije, poručio je Đukanović.

„Taj dvadesetogodišnji ciklus žestokog rvanja dve Crne Gore, one dostojanstvene, nacionalno odgovorne i proevropske i one neodgovorne i velikosrpske završen je i rezultirao pobedom proevropske Crne Gore“, zaključio je Đukanović.