Foto: Vlada SrbijePandemija KOVID19 uticala je na ljude, zajednice i ekonomije svuda. Ipak, nisu svi pogođeni jednako, a kao što to često vidimo, žene i devojčice u posebnim su rizicima. Uticaj KOVIDA-19 može biti posebno velik u zemljama kao što je Srbija sa značajnim učešćem starijih ljudi. Procenjuje se da je u Srbiji svaka peta osoba starija od 65 godina.
Povodom Svetskog dana stanovništva, Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) u Srbiji organizovao je danas virtuelnu panel diskusiju na kojoj su učestvovali Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku, Džon Kenedi Mosoti, direktor UNFPA za Srbiju, Fransin Pikap, stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji, Jelena Hrnjak, programska menadžerka u NVO Atina, i dr Dragan Stanojević, docent na Filozofskom fakultetu.
Globalno, ali i u Srbiji žene čine najveći deo zdravstvenih radnika (preko 70 odsto), zbog čega su one nesrazmerno izložene koronavirusu.
Za mnoge žene izolacija podrazumeva veće opterećenje kod kuće, što ravnomernu podelu kućnih obaveza čini još težom. Usluge seksualnog i reproduktivnog zdravlja mogu biti oslabljene tokom pandemija.
Pored toga, žene i devojke mogu biti izložene većem riziku od partnerskog nasilja zbog povećanih tenzija u domaćinstvu. Do kraja aprila, u Srbiji je prijavljeno tri do pet puta više poziva SOS linijama i specijalizovanim organizacijama civilnog društva.
„Prošlog novembra, Srbija je bila jedna od preko 170 delegacija u Najrobiju koje su se obavezale da će poboljšati živote žena i devojaka. Samit u Najrobiju postavio je vrlo ambiciozne ciljeve za sve nas, a pandemija KOVID19 ukazala nam je na nove, do sad neviđene izazove. Oni ipak nisu nepremostivi “- kaže Džon Kenedi Mososti, direktor UNFPA za Srbiju.
Duži boravak u izolaciji, kod starijih osoba može ostaviti posledice na njihovo fizičko i mentalno zdravlje.
Istraživanja psiholoških efekata izolacije i karantina ukazala su na višestruke negativne efekte kao što su strah, nervoza, tuga i krivica, što u periodu posle izolacije može rezultirati ljutnjom, konfuzijom i anksioznošću. Manje vidljivi, ali veoma važni su i širi efekti: zdravstvena zaštita uskraćena za uslove koji nisu povezani sa KOVIDOM-19; zanemarivanje ili zloupotreba; porast siromaštva i nezaposlenosti; dramatični uticaj na dobrobit i mentalno zdravlje; i traumu, stigmu i diskriminaciju.
Ministarka Đukić Dejanović naglasila je da se Srbija suočila sa sličnim izazovima kao i druge evropske zemlje, imajući u vidu značajan udeo starijih osoba u opštoj populaciji.
„Pored starijih ljudi, pandemija je pokazala da intervencije namenjene marginalizovanim grupama, kao što su ljudi i porodice koje žive u siromaštvu, osobe sa invaliditetom moraju biti ojačane. Moramo nastaviti da radimo na ispunjenju naših obaveza iz Najrobija i sada, poput sprovođenja Nacionalnog programa za očuvanje i unapređenje seksualnog i reproduktivnog zdravlja, Strategije podsticanja rađanja i Nacionalne strategije za mlade, ali i da pojačamo nadzor kada je u pitanju porodočno i rodno zasnovano nasilje,” dodaje ministarka Đukić Dejanović.
Učesnici su govorili o efektima pandemije KOVID19 na veće uključivanje muškaraca i reorganizaciju porodičnog života u Srbiji, međunarodnim migracijama, depopulaciji i mogućnostima korišćenja inovativnih digitalnih rešenja u ovakvim situacijama.
„Važno je stvoriti platforme i mogućnosti gde stariji ljudi mogu da kažu šta ih najviše muči i da se njihov glas čuje u odgovoru na krizu u kojoj su najviše pogođeni,“ kaže Mosoti.
Snimak panel diskusije dostupan je na https://bit.ly/2BsqTcS
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
