Đukić Dejanović: Skoro polovina dece u Srbiji doživela neki oblik nasilnog disciplinovanja

„Istraživanje iz 2019. godine beleži da je medju decom starosti od 1 do 14 godina, čak 45 odsto njih bilo izloženo nekom obliku nasilnog disciplinovanja, dok je u romskim nasiljima taj procenat viši i iznosi 67 odsto“, rekla je Đukić Dejanović na Nacionalnoj konferenciji o ranom razvoju i podršci roditeljstvu u Beogradu.

Ona je istakla da mora postojati nulta tolerancija prema svakoj vrsti nasilja nad decom i dodala da štetna iskustva iz detinjstva povećavaju verovatnoću za slabijim uspehom u školi, zloupotrebom droga, konzumiranjem alkohola, pušenjem, poremećajem mentalnog zdravlja i drugim sličnim smetnjama deteta u životu kasnije.

Đukić Dejanović je kazala da o detetu ne mogu da brinu samo roditelji, ili samo jedno ministarstvo, već kompletan sistem i istakla da je prvih 1.000 dana u životu deteta jako važno.

„Govorim o periodu intenzivnog rasta i sazrevanja tela i svih organa, o periodu koji snažno utiče na budućnost detetovog života. Prema istraživanjima koja su nam dostupna, u Srbiji se veruje da je najbitniji period razvoja posle treće godine života. Zato je jedan od prioriteta našeg rada da upravo ukažemo na podsticajnu važnost kod dece do treće godine“, rekla je Đukić Dejanović.

Istakla je da je to period najintenzivnijeg razvoja dečjeg mozga, što je prema njenim rečima, od ključnog značaja za kognitivni, socijalni, emocionalni i fizički status deteta.

„80 odsto moždanog potencijala formira se do treće godine života i na ovim razvojnim potencijalima temelje se kapaciteti za učenje, funkcionalan i produktivan život, zdravlje i dobrobit generacija“, naglasila je Đukić Dejanović

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek ocenio je da je ulaganje u porodicu i u rani razvoj korisno i za državu i za društvo i izrazio nadu da će ministarstvo nastaviti da radi na tome.

„Sve ovo što radimo u tom političkom smislu, u smislu razvoja naše države, radimo za neku budućnost koju pre svega predstavljaju deca zbog koje sve ovo radimo, pa i živimo. Mislim da treba da prepoznamo potrebe tih porodica, dece i potrebe tog ranog razvoja da unapredimo uopšte podršku porodicama“, kazao je Đerlek.

Prema njegovim rečima, Vlada Srbije je tokom prethodnih nekoliko godina donela više programa koji su uticali na pomoć porodicama i ranom razvoju, kao i da je Ministarsvo zdravlja zajedno sa Unicefom pokrenuo više projekata, medju kojima su razvojna savetovališta, razvoj neonatalnih službi, patronažnih službi, imunizaciji dece i brojnim drugim.

Državni sekretar je najavio i izgradnju Centra za rani razvoj dece i inkluziju u Beogradu i ocenio da će to verovatno biti jedinstven centar u ovom delu Evrope.

Direktorka kancelarije Unicefa u Srbiji Dejana Kostadinova istakla je da je fokus pružanja usluga prešao na roditelje i staratelje, kao najmoćniji resurs kojim se utiče na živote dece, njihove veštine, mentalno zdravlje i opštu dobrobit.

„Usluge ranog razvoja pomažu roditeljima da steknu znanje i veštine za pružanje podsticajne nege, za interakciju, učenje kroz igru i za efikasnu komunikaciju sa svojom decom. One pomažu roditeljima da primenjuju strategije pozitivnog disciplinovanja“, naglasila je Kostadinova.