Foto: FoNet/ Nenad ĐorđevićMinistarka bez portfelja u Vladi Srbije zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović ocenjuje da bi bilo najbolje da je status države takav da svaka trudnica ima minimalnu zagarantovanu sumu novca, ali „naš finansijski potencijal nije takav da to možemo“.
U Intervjuu nedelje Radija Slobodna Evropa (RSE) ona ističe da Zakon o finansijskoj podršci porodici treba najčešće da se menja.
„Kako se popravi materijalni status u budžetu, tražićemo da bude povoljniji za ženu, za majku, za dete, za porodicu“, najavljuje ministarka Đukić Dejanović nakon protesta trudnica, porodilja i majki zbog pojedinih odredbi Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.
Navodi i kada bi finansijski problem bio jedini u populacionoj politici da skandinavske zemlje ne bi imale demografiju koja je vrlo slična ovoj u Srbiji.
Kako je istakla, stručnjaci su upozoravali, od sredine prošlog veka, da ćemo doći u situaciju da nas bude malo, da će nas iz dana u dan biti sve manje. „Zaista, nas danas ima manje za 107 nego juče i tako je svakoga dana“, naglasila je ona.
Taj podatak je inspirisao ovu Vladu da na neki način mora drugačije da priđe problemu. Od 2016. godine, tačnije kroz 2017, počinjemo aktivno da se bavimo pronatalitetnom politikom, tako što prvo donosimo Strategiju za podsticanje rađanja, koja, pored pronatalitetnih mera, uzima u obzir i migracije, i to unutrašnje, iz manjih mesta u veća, i one spoljne, na osnovu kojih nas ima 16.000 manje svake godine, samo registrovano manje, mada mislimo da je broj veći, istakla je Đukić Dejanović.
„Pre 50 godina, prosečan stanovnik u Srbiji je imao 34 godine. Danas ima 43 godine. Svega 14 odsto u populaciji ima mlade dece do 14 godina, a preko 19 odsto osoba je preko 65 godina“, izjavila je.
Kako je navela, demografi su rekli da je ekonomska cena podizanja deteta neprimereno velika za ambicije koje moderni roditelj u Srbiji ima. Rekli su da je psihološka cena roditeljstva prilično visoka, rekli su da nema usaglašenosti između obaveza koje jedna osoba ima kao roditelj i radnik na radnom mestu, dakle usaglašavanje radnog vremena i vrtića i svega onoga što prati taj segment.
Oni su, u razgovoru sa stručnjacima medicinske struke, došlu do zaključka da vrlo malo znamo kao narod o populacionoj politici, o reproduktivnom zdravlju. Veliki je broj maloletničkih trudnoća koje se prekidaju i ostavljaju za sobom sekundarni sterilitet.
„Kada sve to uzmemo u obzir, po svim tim segmentima, napravili smo plan šta ćemo raditi“, izjavila je Đukić Dejanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
