Đukić Dejanović: U porodici najveći stepen sigurnosti

“Ono što je važno to je da porodica ostane na nivou na kome je i da jača, da afrimišemo vrednosti porodice i da danas na Svetski dan porodice kada obeležavamo te vrednosti koje možemo iznedriti i naći unutar porodičnog kutka ponovo podsetimo da je to najveći stepen sigurnosti, da se tu rešavaju problemi“, rekla je Đukić Dejanovićeva za RTS.

Istakla je da maloadaptivne porodice – one porodice kod kojih postoji problem siromaštva, nasilja i teške bolesti nikako ne smeju biti ostavljene same sebi, već da moraju biti briga društva i moraju dobiti podršku.

„Na današnji dan treba reći da je Vlada u tom smislu preduzela čitav niz aktivnosti, to nije radilo jedno ministarstvo, to ne može čak ni raditi samo Vlada, već i jedinice lokalne samouprave, odgovorni pojedinci i članovi samih porodica moraju u svemu tome učestvovati“, dodala je ministarka.

Prema njenim rečima, efekti mera za populaciono popravljanje u Srbiji i popravljanje želje porodica da budu mnogobrojnije možemo očekivati za desetak godina.

Kada je reč o podsticajima rađanja, Đukić Dejanovićeva je navela da je kod biomedicinski potpomognute oplodnje Srbija otišla dva koraka napred – podigla je limit godina do 42 godine za žene i tri pokušaja vanteleske oplodnje se finansiraju o trošku republičkog fonda.

„Kada je u pitanju usklađivanje rada i roditeljstva tu imamo zajedničku aktivnost sa Privrednom komorom Srbije i ovih dana će izaći oni sa predlogom da će socijalno odgovorna preduzeća – ona koja vode računa o usklađivanju rada i roditeljstva, o podizanju dečijih vrtića, o pomoći roditeljima koji su uposleni dodeljivati određene nagrade za mala, srednja, velika i javna preduzeća“, naglasila je Đukić Dejanovićeva.

„Najjače komponente međugeneracijske solidarnosti u porodici“

Ukazala je da sve manje višegeneracijskih porodica, kao i da je tačno da nema onog stepena unutar porodice međugeneracijske solidarnosti koja je postojala nekada u velikim porodicama u Srbiji.

„Međutim, činjenica je jedno istraživanje koje smo uradili nedavno pokazuje da su najjače komponente međugeneracijske solidarnosti u srpskom društvu ipak u porodici“, rekla je ministraka.

„Ta međugeneracijska solidarnost je deo života i još uvek postoji i oni koji su se malo osmili od porodica kada ih pitate kada im je teško gde oni zapravo mogu naći utočište – to su njihove primarne porodice“, objasnila je Đukić Dejanovićeva.

Naglasila je da je kulturološki u Srbiji još uvek porodica osnovna jedinica društva.

Kada je reč o porodičnom nasilju, ministraka je navela da mediji imaju veliku ulogu u plasiranju informacija i da nešto o čemu moramo voditi računa to je da plasirana informacija može biti čak i i podstacaj za nasilnike.

Smatra da su mihanizmi prevencije nasilja prilično krhki u Srbiji.

„Mehanizmi prevencije se odnose na otkrivanje potencijalnih nasilnika u predškolskom periodu kod dece. Ono dete koje agresiju ispoljava tako što lupa glavu svog druga o zid ili zlostavlja životinje ili cepa sveske i lomi igračke – to dete je potencijalni nasilnik. Ono nije krivo što je takvo, određenim stručnim merama i uključivanjem u određene društvene aktivnosti to dete i njegova agresija treba da se usmerava i to je jedini pravi način prevencije“, objasnila je Đukić Dejanovićeva.

„Sve ostale preventivne mere su jako važne, država je tu mnogo uradila, često razgovaramo o posledicama nasilja što se mora činiti, ali dok se ne budemo u predškolskom uzarastu bavili obarzovanjem dece i na način da otkrivamo potencijalno nasilne dečake i devojčice koji su jednoga dana verovatno u subpopulaciji nasilnika nećemo mnogo učiniti“, dodala je ministarka.

„Potrebno da stimulišemo mlade da se vrate u Srbiju“ 

Na pitanje kako zaustaviti odlazak mladih iz zemlje, Đukić Dejanovićeva kaže da popravljanjem ekonomskog statusa u zemlji i stvaranjem uslova za zapošljavanje broj mladih koji odlaze neće dalje rasti.

„Napravili smo istraživanje sa 11.000 studenata i došli do vrlo interestantnih podataka – zaključci kažu da najveći broj mladih ljudi želi da ostane u Srbiji, ali razlog za njihov odlazak po tom istraživanju je to što ne mogu raditi u svojoj struci ili što su primanja nedovoljna za egzistenciju porodice kojoj pripradaju“, navela je ministarka.

Istakla je da su migracije civilizacijski korak koji karakteriše čitav svet, čak i u zemljama gde se jako lepo živi se emigrira u druge zemlje.

„Moraćemo o migrantima da razmišljamo na način šta sa tom našom migracijom i kakve veze Srbija može imati u korist Srbije i naravno tih ljudi koji imaju fantastična postignuća u inostranstvu, ali zemlja porekla je njihovog je Srbija i taj faktor moramo uzeti u obzir kada pravimo programe ove vrste“, objasnila je Đukić Dejanovićeva.

„Potrebno je da ih stimulišemo da nam se vrate, da nauče da nam se vrate, a da dok su tamo uključe veliki broj svojih kolega i ljudi ove zemlje u programe koji vuku čitavu Evropu i svet napred“, zaključila je ministarka.