Foto: Privatna arhiva– Teško je doneti definitivnu procenu značaja broja prokuženih građana za završetak pandemije ili njen prelazak u endemiju. Pojavom novih sojeva, kao i vremenom koje protekne od primarne infekcije, čini se da će taj značaj biti manji, mada se čini da najbolju zaštitu imaju ljudi koji su preležali infekciju i nakon toga se vakcinisali sa jednom ili dve doze.
Ipak, kako tek nekih mesec i po dana znamo za omikron soj, biće potrebno da protekne više nedelja i meseci da dođemo do konkretnijih odgovora, kaže za Danas epidemiolog Predrag Đurić.
On napominje da su dva ključna pitanja ostala bez definitivnog odgovora, najpre koliko dugo traje imunitet stečen nakon preležane infekcije, kao i da li on štiti od novih sojeva virusa.
– Dostupni podaci, odnosno rezultati istraživanja koji mogu da pomognu u odgovoru na ova dva pitanja i dalje su ograničeni i nisu uvek konzistentni. Prema njima (recimo nedavno objavljena studija iz Katara), čini se da je mogućnost ponovne infekcije pre pojave omikron soja bila mala i da je, ukoliko se ponovna infekcija i javila, najčešće dovodila do blage bolesti. Nedavni podaci iz Južne Afrike sugerišu da omikron soj ima značajno veću šansu da dovede do ponovne infekcije, doduše najčešće sa blagom kliničkom slikom. Ipak, svi ovi podaci moraju da se uzimaju sa rezervom zbog dinamike pandemije (pojava novih sojeva u različitom vremenu nakon primarne infekcije, veliki broj ranije inficiranih bez potvrde dijagnoze, ograničenosti testiranja, vakcinacija ranije inficiranih) i zbog specifičnosti populacije obuhvaćene istraživanjem, ocenjuje Đurić.
On napominje da slična ograničenja, poput stepena zaštite od infekcije novim sojevima, postoje i kod vakcinacije.
– Zato je neophodno da svaki građanin nastavi da se u svakoj situaciji ponaša bezbedno, da izbegava masovna okupljanja, da nosi masku i drži rastojanje, bez obzira da li je preležao infekciju i da li je vakcinisan ili ne. Čini se da će pokazatelji od većeg značaja biti opterećenost zdravstvene službe i višak smrtnosti, napominje sagovornik Danasa.
Dve nacionalne studije seroprevalencije, koje otkrivaju procenat prokuženog stanovništva, sprovedene su u Srbiji u 2020. godini, poslednja sredinom prošle godine, i pokazale su da je oko 20 odsto ispitanika imalo antitela na covid 19.
– Jedna studija publikovana u julu ove godine (Ristić i saradnici) prikazuje podatke za Vojvodinu tokom prvih šest meseci pandemije. Verujem da je bilo još sprovedenih sličnih studija. Ono što predstavlja problem je odsustvo svesti o značaju transparentnosti istraživanja u pandemijskom periodu i uključenja javnosti, što kroz informisanje o sprovođenju studija, što kroz promptno saopštavanje rezultata. Mi, nažalost, mnogo brže saznajemo rezultate studija sprovedenih u Africi, Izraelu ili Kataru nego u Srbiji – one ili se ne publikuju ili samo upornim pretraživanjem baza publikovanih radova možemo da naiđemo na njih. Stiče se utisak da postoji strah državnih lekara od reakcije vlasti na publikovane rezultate, pa se zato oni ili ne publikuju, ili se to čini u tišini, napominje Đurić.
Ove godine takva studija nije rađena na nivou Srbije, a iz Instituta Batut nismo dobili odgovor da li se ona uskoro planira.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
