Obračun dve grupe migranata u Horgošu i hapšenje nekoliko stotina njih uznemirili su javnost. Ljudi koji su u tome učestvovali su kriminalci, koji samo jednim delom dolaze iz populacije migranata, kaže direktor Centra za pomoć tražiocima azila Radoš Đurović. Ističe da je reč o okršaju dve bande oko teritorije na kojoj žele da krijumčare izbeglice i migrante. Napominje i da ljudima koji ilegalno dolaze u našu zemlju nije lako da uđu u prihvatne centre, jer Srbija kuburi sa smeštajnim kapacitetima.
Izvršni direktor Centra za pomoć tražiocima azila Radoš Đurović kaže da je logično da incidenti poput obračuna u Horgošu, gde je korišćeno vatreno oružje, uznemire ljude širom zemlje, a posebno na severu zemlje gde je krijumčaranje u porastu.
Ističe da je to rezultat problema koji već 10 godina postoji na severu zemlje.
„Ljudi koji su učestvovali su ustvari kriminalci, krijumčari, koji samo jednim delom dolaze iz migrantske populacije. Gro ovih kriminalnih grupa je vezano za lokal i za region. Videli smo okršaj bandi za teritoriju na kojoj hoće da krijumčare dalje izbeglice i migrante koji su tu ustvari i oštećeni u celoj priči“, rekao je Đurović.
Objašnjava da je reč o organizovanom kriminalu.
„Vrlo sofisticiran, koji funkcioniše vrlo složeno i gde postoji niz slojeva, pripadnika koji nisu vidljivi građanima na prvu loptu“, rekao je Đurović.
Dodaje da oni koji predvode te grupe uvek stoje iza paravana, dok su na terenu logističari, vozači i drugi.
Ističe da te grupe sve više jačaju, te da je posebno u porastu krijumčarenje na severu zemlje, duž granice sa Mađarskom.
„Mađarska ograda i ‘pušbekovi’, odnosno guranje izbeglica nazad u Srbiju podstiču to krijumčarenje. Ovde u Beogradu se oseti samo na nivou regrutovanja ljudi, odnosno izbeglica, na ulici, da budu uključeni i dobiju usluge tog krijumčarenja. U Karađorđevoj i drugim deovima grada vrlo verovatno postoje migranti koji vrbuju novopridošle da im pruže usluge krijumčarenja, usluge smeštaja, da im pomognu da napuste Srbiju“, rekao je Đurović.
„Nije lako ući u centar, često nema dovoljno mesta“
Prema podacima Komesarijata za izbeglice, u 15 prihvatnih centara za migrante u Srbiji nalazi se njih 4.835, a procene su da ih je oko hiljadu van centara. Đurović ističe da u neke centre za prihvat migranata nije ni lako ući.
„Mnogi ljudi se nalaze na otvorenom, čak i ako su u centru grada. U Obrenovcu nije lako ući u centar, mnogo ljudi živi oko kampa jer često nema dovoljno mesta. Jedino je Krnjača tu dostupna, a i ona zavisno od okolnosti. Možda je pogrešan utisak da ljudi misle da sad ima mnogo mesta u koja izbeglice neće da dođu. Mi kuburimo sa smeštajem, već ovih 5.000 mesta je neki maksimum za zimske uslove“, kaže Đurović.
Ti kapaciteti se, ističe, ne povećavaju, što stvara tenziju da se stalno razmišlja o tome šta će biti ako migranata bude više.
„Policija da bude prisutnija“
Napominje da se empatija kod građana Srbije nije ugasila, ali da su pitanja bezbednosti i kontrolisane migracije ono što sada uznemirava građane. To je dostiglo ogromne razmere, te je neophodno sistemski raditi na tome.
„Da policija bude prisutna u mnogo većem broju, i u uniformi, i žandarmerija u nekim mestima, u sredinama gde postoji strah, i gde postoji rizik“, kaže Đurović.
Ipak, napominje da do sukoba najčešće dolazi među samim krijumčarima, a da su retki slučajevi da je napadnut i povređen neki građanin Srbije.
„Čak i u toj izbegličkoj populaciji stradaju pre svega oni koji se sukobljavaju zbog nekog interesa. Naši građani nisu tu u centru pažnje, i ti ljudi gledaju da izbegnu da povrede nekog od lokalnih građana“, rekao je Đurović i naglasio da nisu svi migranti krijumčari i kriminalci.
Direktor Centra za pomoć tražiocima azila napominje da je Srbija poslednja zemlja pred njihov ulazak u EU, te da je veliki problem što se ljudi kod nas stalno zaglavljuju.
„Jer mađarske vlasti stalno kroz ogradu ljude vraćaju nama u velikom broju, mimo sporazuma i protokola koje sa njima imamo. Ako imate u vidu i činjenicu da sa juga, iz Severne Makedonije ljudi ulaze i da nemamo intenzivnu saradnju sa makedonskim vlastima, onda shvatate da je naš položaj prilično nezahvalan, a Srbija sama globalnu migraciju ne može da zaustavi“, rekao je Đurović.
Za situaciju u kojoj Srbija nema pomoć i solidarnost neke druge države u rešavanju pitanja migracija kaže da je kao „između čekića i nakovnja“.
Napominje da je važno da se uradi ono što je do nas – da ti ljudi ne budu na ulici i da se utvrdi da li su izbeglice ili nisu, kako bi bili vidljivi za institucije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
