Đurović: Od 90.000 migranata koji su prošli kroz Srbiju, 25 dobilo azil 1Foto: EPA/ANDREJ CUKIC

Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je da je kroz Srbiju 2022. godine prošlo više od 90.000 izbeglica i migranata, a da je samo njih 25 dobilo azil u Srbiji.

„To je veći broj izbeglica i migranata (koji su prošli kroz Srbiju) u odnosu na 2021. godinu i to je trend koji već nekoliko godina unazad postoji. Očekuje se da i sledeće godine taj trend takođe bude visok“, rekao je Đurović za agenciju Beta.

Istakao je da je bilans onih koji su dobili azil u Srbiji jako loš, odnosno da je do 1. septembra od 3.800 izbeglica koje su izrazile nameru, samo 25 dobilo azil u Srbiji.

„A više od 90.000 ljudi je ušlo u zemlju, vidi se da ti ljudi nisu u sistemu. Tih 3.800, to je broj ljudi koji su legalno u Srbiji. Ostali nisu vidljivi pravnom sistemu, možda borave u kampu, ali to ne znači ništa. Nemaju pravni status, nisu ni u postupku, ni van postupka“, naglasio je Đurović.

Objasnio je da azilni postupak služi da se odredi da li je neko izbeglica ili ne, i da samo 25 odluka pokazuje da „sistem ne funkcioniše“.

Naveo je da oko 40 odsto migranata dolazi iz Avganistana, 20 odsto iz Sirije i dodao da najveći broj njih dolazi iz pravca Turske, u kojoj se trenutno nalazi više miliona izbeglica.

Prema njegovim rečima, Turska je u političkoj i ekonomskoj krizi, a kao jedan od uzročnika za te probleme adresira upravo izbeglice, koje su u toj zemlji izložene sve gorem tretmanu, zbog čega se upućuju ka „balkanskoj ruti“.

Govoreći o memorandumu koji su potpisale Srbija, Mađarska i Austrija, Đurović je rekao da očekuje da će te zemlje pomoći Srbiji u borbi protiv migracija i da će biti nastavljeno postavljanje barijera na granici sa Severnom Makedonijom koje je započeto 2020. godine.

„Očekuje se i da Mađarska i Austrija pomognu našoj graničnoj policiji da se bore protiv krijumčarenja“, dodao je on.

Prema njegovim rečima, sve to predstavlja pokušaj da se u narednim godinama zaustavi, ili bar značajno uspori dolazak ljudi u Evropu na njenim južnim granicama, odnosno onih koji dolaze „balkanskom rutom“.

Istakao je da je važno da Srbija u tretiranju iregularne migracije ne krene putem Mađarske, odnosno da ne počne da proteruje ljude bez procedura i sprovodi slične prakse.

„Za sve ove godine, nema onoga ko je pokušao i bio vraćen 10 puta, a da na kraju nije uspeo da se domogne zemlje destinacije“, rekao je Đurović.

On je istakao i da bi jedan od problema takođe mogao da bude ukoliko Evropska unija počne da sprovodi readmisiju ljudi koji su nelegalno ušli u EU, jer bi mnogi od njih bili vraćeni u Srbiju.

„Ako bi mi sada postali glavna perjanica borbe protiv migracija, sa ovakvim kapacitetima na jugu zemlje ne možemo očekivati da će izaći na dobro“, ocenio je Đurović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari