Vojska može da doprinese u borbi protiv krijumčarenja ljudi, ali njena uloga ne može da bude više od toga kada je reč o izbegličkoj i migrantskoj krizi.
S druge strane, potrebno je da se osnaži granična policija, koja i jeste specijalizovana za ta pitanja – kaže za Danas Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila povodom odluke Vlade Srbije o obrazovanju policijskih i vojnih snaga za sprečavanje ilegalnog ulaska migranata iz pravca Bugarske i Makedonije.
Ukazujući da detaljan program postupanja vojske i policije nije objavljen, Đurović navodi da bi trebalo tražiti veću pažnju evropske javnosti, jače spoljnopolitičke manevre, ali i insistirati na tome da se ljudima omogući da zatraže azil u zemljama Evropske unije. Naš sagovornik podseća da je po Ustavu, kao najvišem pravnom aktu, ali i zakonima, Srbija u obavezi da dozvoli ulazak u zemlju svakoj osobi koja se plaši za svoj život u državi porekla, pa čak i ako ulazi na nelegalan način.
– Ne možemo nekoga da sprečimo da uđe u Srbiju, ako želi da traži azil. To vojska i policija moraju da dopuste. Mi moramo da se ponašamo humano, a ne da budemo kao Mađarska i Bugarska – naglašava Đurović.
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, izjavio je juče da su oko 80 odsto migranata, koji u proteklih deset dana ulaze u Srbiju, iz Avganistana, potom slede građani Pakistana, a samo deset odsto su Sirijci. Stefanović je na konferenciji za novinare rekao da je EU zauzela stav da većina tih migranata neće moći da dobije azil, jer dolazi iz ekonomskih razloga. On je istakao da ni Srbija neće ekonomskim migrantima davati azil, ali je napomenuo da će se svaki slučaj pojedinačno razmatrati.
Stefanović je istakao da će Srbija i dalje humano postupati sa migrantima, ali da će zaštititi svoju granicu od ilegalnih prelazaka. On je napomenuo da su srpske vlasti u protekle dve godine uhapsile 1.500 ljudi koji se bave krijumčarenjem migranata, te da će njima biti oduzeta imovina i novac.
– Timovi policije i tužilaštva posebno rade na slučajevima krijumčara. Srbija to ne toleriše, niti okreće glavu i uhapsićemo još 5.000 ljudi ako bude potrebno, ali nećemo dozvoliti da budemo izvor protivzakonitih aktivnosti, rekao je Stefanović gostujući u Dnevniku RTS.
Podsetimo, Vlada Srbije usvojila je preksinoć Odluku o obrazovanju policijskih i vojnih snaga za izvršavanje zajedničkih zadataka. Zadatak policijskih i vojnih snaga biće da spreči ilegalni ulazak migranata iz pravca Bugarske i Makedonije, kao i privođenje pravdi krijumčara ljudima koji taj ilegalni posao obavljaju na teritoriji Srbije. Mandatar za sastav nove vlade Aleksandar Vučić izjavio je da migrantska kriza nikada nije bila teža u Srbiji, te da trenutno ima 2.669 migranata teritoriji Srbije i da su uglavnom iz Avganistana i Pakistana, a najmanje iz Sirije, što je potvrdio i Stefanović.
Inače, prema navodima međunarodne humanitarne organizacije Hjuman rajts voč (HRW), ljudi koji pređu iz Srbije u Mađarsku bez dozvole, uključujući žene i decu, surovo budu pretučeni i vraćeni preko granice. Takođe, HRW je utvrdio da tražioci azila i drugi migranti koji pokušaju da uđu u Mađarsku van tranzitne zone isto nasilno budu vraćeni u Srbiju. Izbeglice sa kojima su pričali predstavnici HRW istakli su da su mađarske snage često koristile sprej od kojeg su ih pekle oči, da su puštali na njih pse, udarali ih i tukli palicama i pesnicama, stavljali im lisice, a onda ih primoravali da prođu kroz male otvore na ogradama, što je prouzrokovalo dodatne povrede.
Tuča u Mađarskoj
U prihvatnom centru u gradu Kiškunhalaš na jugu Mađarske potukli su se migranti, prenose agencije. Prema rečima savetnika mađarskog premijera Đorđi Bakondija, u tuči je lakše povređeno devet ljudi koji su prevezeni u bolnicu. Kako je objasnio, oko 20 Alžiraca, Sirijaca, Pakistanaca i Mongola u nedelju uveče oko 18 časova potuklo se, a kasnije se uključilo još 200 migranata. Podsetimo, 2. oktobra u Mađarskoj će biti raspisan referendum o prihvatanju izbeglica, a premijer Viktor Orban traži od Mađara da odbace plan EU o preraspodeli migranata u Uniji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.