Đurović: U kampovima više od 4.500 migranata, van njih još najmanje 1.000

Đurović je za agenciju Beta rekao da se oni koji su na otvorenom nalaze pre svega u Vojvodini, duž granica sa Hrvatskom, Mađarskom i Rumunijom, te upozorio i na „ilegalno proterivanje“ migranata iz tih država u Srbiju.

„Pored njih, izvestan broj odseda u privatnom smeštaju, skriven i često u organizaciji krijumčara i trgovaca ljudima koji im pomažu da pređu granicu i domognu se EU, često po cenu velikih žrtvi, eksploatacije, a nekada i same opasnosti po život“, rekao je on.

Naveo je i da mnogi od migranata „traže krijumčare koji bi im pomogli da se dokopaju uspešno Zapada“.

Ukazao je da „uporedo sa izbegličkim talasom iz Ukrajine, koji je zapljusnuo Evropu, izbeglice iz Azije i Afrike koje putuju Balkanskim migrantskim rutama ne prestaju da pristižu i do granica Srbije“.

„Njih je sve više uprkos ogradama, patrolama i drugim različitim pokušajima mnogih evropskih zemalja pa i Frontexa da migraciju u Evropu zaustave“!, rekao je on.

Napomenuo je da je „Fronteks u svom (nedavnom) izveštaju samo ukazao na“, kako je naveo, „ono što mi vidimo na terenu – povećani priliv izbeglih koji dolaze Balkanskom rutom iz pravca Turske“.

Rekao je da je „to trenutno najaktivnija od svih migrantskih ruta koje vodi ka EU, a uvećanje je za više od 167 odsto u odnosu na trendove lane“.

„To su ljudi iz Avganistana koji beže od talibanskog režima, ljudi iz Sirije i Iraka, dok je povećan broj ljudi koji dolaze u Srbiju iz Burundija odakle beže zbog etničkog i političkog progona“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, ostale zemlje iz kojih ljudi dolaze su zemlje Magreba, Somalije, Pakistana, Bangladeša, Indije i druge.

„Radi se o hiljadama ljudi koji su u Srbiju ušli od početka godine dok je samo Frontex detektovao preko 40. 675 pokušaja ilegalnog prelaska granica EU uz upotrebu ove rute koja preko Turske vodi kroz Balkan ka zemljama članicama EU“, rekao je Đurović.

Kazao je i da predstavnci Centra čiji je izvršni direktor na terenu beleže stalan porast broja ljudi koji ulaze u zemlju.

„Prema našim podacima najmanje između 200 i 250 ljudi dnevno uđe u našu zemlju sa Kosova, iz Makedonije ili Bugarske, a najveći broj pokušava da put nastavi dalje i pređe u EU“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, to je donekle i razumljivo, jer kada ljudi uđu u Srbiju, jako mali broj uspe da izrazi nameru da traži azil, „a najveći broj njih se u zemlji nalazi bez pravnog statusa i potpuno iregularno, čak i kada su smešteni u kampovima za prihvat“.

„Kada govorimo o pravnom položaju u zemlji, treba reći da od svih ljudi koji su u Srbiju ušli od početka godine, svega je 1.075 uspelo da izrazi nameru da traži azil u prvih četiri meseca, od čega je njih 95 uspelo da podnese zahtev za azil“, rekao je on.

Naveo je da su „od tog broja svega dva lica su uspela da dobiju azil“, te precizirao da je jedan azil dodeljen u obimu subsidijarne zaštite, a a drugi u punom obimu utočišta.

„Ove brojke nedvosmisleno pokazuju potpuno nefunkcionalni azilni sistem, koji je gotovo nepremostiva prepreka za bilo koje izbeglo lice koje bi želelo da mu se zahtev za azil razmotri u celosti tj. u meritiumu, u Srbiji“, rekao je on.

Smatra i da „bez besplatne pravne pomoći stručnih pravnih organizacija koje se bave azilom, nije nikako moguće ostvariti fer azilni postupak i dobiti azil u Srbiji“

Rekao je i da „tih nekoliko profesionalnih pravnih organizacija nemaju budžetsku podršku“ i da se same snalaze da prikupe sredstva za finansiranje svojih pravnih programa.

Ukazao je i da se, „simultano ulascima u Srbiju i pokušajima prelaska u zemlje EU koje se graniče sa Srbijom, više od 500 ljudi dnevno proteruje ilegalno nazad u Srbiju iz Hrvatske, Mađarske i Rumunije“.

„Po sopstvenom svedočenju, ti ljudi trpe nasilje, nehumano i ponižavajuće postupanje od strane graničnih službi susednih zemalja pre nego što ih preko zelene granice iste gurnu nazad u Srbiju bez prethodne najave ili obaveštenja našim vlastima“, rekao je on.

Rekao je i da se „tokom vikenda u Srbiju redovno gura nazad i više od 600 lica“.

„U prvih pet meseci ove godine, samo su naši službenici na terenu dokumentovali više od 1.083 slučaja ilgalnog proterivanja izbeglih lica, tj. pushbackovanja ljudi, nazad u Srbiju iz susednih zemalja članica EU“, rekao je Đurović.

Naveo je da je “ najviše proterivanja iz pravca Mađarske, potom iz Rumunije pa onda iz Hrvatske“, te ukazao da „brutalnost suseda prema uhvaćenim i proteranim migrantima ne jenjava“.

„Koriste se sprejevi, psi, palice, fizičko ali i psihičko i verbalno nasilje. Sve kako bi se izbegli odvratili od novih pokušaja da uđu u EU“, rekao je on.

Napomenuo je da „u realnosti ovakve prakse ne zaustavljaju migraciju“ i “ ne odvraćaju one koji nemaju šta više da izgube“ a već su se domogli Srbije – poslednje države pred EU zonu.

„U takvoj situaciji povratak u zemlju porekla nije opcija za njih, već ti ljudi žrtvuju sve pa i svoj život ne bi li se domogli obećane Evrope i to kako znaju i umeju“, rekao je on.

Naglasio je da „u celom ovom kompleksnom procesu migriranja ka EU i borbe protiv iregularne migracije, Srbija ima specifično mesto kao poslednja evropska stanica pred Šengensku bezgraničnu zonu EU, koja počinje prelaskom srpsko-mađarske granice“.

„Sa druge strane kada migracija ne može da se zaustavi na Mediteranu ili granici sa Turskom, balkanske zemlje, a među njima i Srbija, dobijaju sve više na značaju u tom Sizifovom poslu“, smatra Đurović.

Agencija EU za graničnu i obalnu zaštitu (Fronteks) saopštila je nedavno da je od januara do maja ove godine na zapadnom Balkanu, prema preliminarnim podacima, registrovano 40.675 ilegalnih prelazaka EU granice, što je skoro tri puta više nego u istom periodu prošle godine.

Tom rutom, koja predstavlja gotovo polovinu ukupnih ilegalnih prelazaka granica EU, najviše su prolazili Sirijci i Avganistanci.