Đurović: U prihvatnim centrima oko 4.000 migranata, izvan njih još oko 1.000

On je rekao agencije Beta da se najveći broj migranata koji su van tih centara, po podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, nalazi pre svega u graničnim oblastima ka Mađarskoj, Hrvatskoj  i Rumuniji.

Đurović je rekao da u Srbiju „ljudi ulaze svakodnevno“ a da ih „čak i promene u vremenu i zimski meseci nisu sprečili u tome“.

„Iz pravca Severene Makedonije imamo, po procenama, između 50 i 100 ljudi dnevno da ulaze u zemlju dok je nešto jači intenzite iz pravca Bugarske i to jedna novina u odnosu na ranije“, rekao je on.

Naglasio je da se „najveći broj ljudi se ne zadražava u Srbiji, niti namerava to da uradi“.

„U prilog tome tome govori činjenica  da je nešto više od 2.000 ljudi izrazilo nameru da traži azil prošle godine, a kroz zemlju je, po našim procenama, prošlo daleko više od 50.000 ljudi“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, neke druge brojke o prolasku migranata su „znatno veće“.

Naglasio je da se ljudi ne zadržavaju u Srbiji, te da broj prolazaka ukazuje da je ruta preko Turske „a i Srbije ponovo aktivna“.

Đurović je rekao i da su među migrantima oko 82 odsto muškarci a između 15 i 18 odsto populacije su žene i deca.

Naveo je da je sve više ljudi iz Avganistana i da čine oko 40 odsto svih migranata.

Rekao je i da ljudi iz Avganistata „sve više govore“ da su napustli zemlju posle promene vlasti.

„Mi nemamo načina da to dokažemo ili proverimo ali sve više navode da je problem situacija u Avganistanu“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, iz Sirije je više od 20 odsto, iz Pakistata više od deset odsto, a iz Bangladeša više od sedam odsto.

„Ostali dolaze  iz zemlaja Bliskog Istoka i Afrike, a tu su i iz Burundija… samo u (Prihvatnom centru) u Krnjači je oko 200 ljudi iz Burudnija, a ima i onih koji dolaze sa Kube“, rekao je on.

Đurović je naveo da, po njihovim podacima, „najveći broj ljudi beži zbog rata, nasilja i progona“.