Dnevnik Radeta Veljanovskog: Beograd je prljav, ali je na vodi

Krećem biciklom na mojih četrdesetak kilometara po gradu. Savski kej, most na Adi, pa oko Savskog jezera. Nastavljam pored sajma. Ne mogu da zamislim da će uskoro ostati samo najveća zgrada koja je svetski poznata sa jednistvenim krovom prečnika od preko sto metara. Ostalo vladaoci hoće da sruše i nastave sa širenjem Beograda na vodi, u koji kad stignem kao da sam u gradu koji nije moj, koji ne poznajem. Ima sveta, još traje radoznalost. Predsednik države se prenaglašeno raduje zbog toga i tera inat onima koji su protiv. Ja imam utisak da se ovde dolazi jer se odatle dobro vidi ona lepša obala Save, na kojoj nema Beograda na vodi. Granitne ploče se već pomeraju, a biciklistička staza je bez objašnjenja presečena na tri mesta. Kada se izgradi sajamski prostor, reurbanizuje i druga obala oko mostova i izgrade kule na mestu Hotela Jugoslavija, Beograd će defnitivno biti odvojen od svojih reka.

24. avgust

Sinoć sam do kasno na TV gledao svečani koncert na Tašmajdanu povodom 100 godina Radio Beograda. Sjajni muzičari, orkestri, hor, solisti. Ova ugledna medijska kuća je deo istorije Srbije, sa sačuvanim istorijskim, muzičkim, kulturnim blagom, ali ima jedan problem, nije osnovana pre 100, već pre 95 godina, tačnije 24. marta 1929. Od 1924. postojao je Radio Beograd – Rakovica koji je posle dve i po godine prestao sa radom. Ova dva radija nemaju nikakve međusobne veze, o čemu postoje podaci. Oko 14 časova gledam emisiju „Štetni svet“ na RTS 2. Emisija na ruskom, a tema je Amerika i Zapad: genocid nad Indijancima, Amerikanci nikada nisu videli sibirske narode, ali liju suze nad njima, lažno se predstavljaju kao borci za ljudska prava, zapadna elita je devedesetih sibirsko bogatstvo smatrala svojim, ali je Rusija vaskrsla sa Putinom, pominju se obojene revolucije, Ukrajina, Sirija… Autor: Ilja Grigorjev. Ruska propaganda prodrla na naš javni servis. Uveče drugi deo proslave 100 godina Radio Beograda, uz dobre orkestre i pevače od koji su neki odavno izgubili dobar glas. Naglašeno podsećanje da je radio uvek čuvao i negovao izvornu narodnu pesmu, zamagljeno je dominacijom novokomponovane muzike.

25. avgust

Nedelja je, opet sam na Adi. Zaboravio sam da je vikendom gužva, a to se oseća čim se naiđe na prve mobilne toalete, koji kao da nisu nikada očišćeni. Odlazim tamo gde je manje kupača. Uskoro dolazi par koji ima muzički uređaj i odmah ga aktivira. Razleže se muzika koju oni vole i ne pada im na pamet da nisu sami i da to možda nekome smeta. Ada bi bila sjajno mesto da nije smrada, nekulturnog ponašanja, tajkunskih restorana i preskupog voza koji razvozi posetioce. Mučan utisak o komunalnoj zapuštenosti Beograda obnavlja se popodne u šetnji Knez Mihailovom. Prljavština na pločniku bode oči od početka do kraja ulice, a u njenim krajevima se vidi da tu metla nije prošla odavno. I poprečne ulice prema Obilićevom vencu, prljave, isflekane iako su u njima restorani i kafići. Ne smeta vlasnicima, kelnerima, a izgleda ni gostima. Kada se dođe do Vasine, na stanicama gradskog saobraćaja, a i ispred Rektorata i Filološkog fakulteta more opušaka. Ispred Filozofskog ploče izgledaju kao da je bomba pala. To je centar Beograda.

26. avgust

Snimam izjavu za Novu S jer su me režimski mediji, uz konstrukt Ane Brnabić, ponovo svrstali među one koji odobravaju ubistvo predsednika. Pre toga gledam Pink i vidim tendencioznu montažu koja treba da svedoči o optužbama. Desetak puta je ova opasna farsa ponovljena na režimskoj televiziji. Skoro 50 godina se bavim praksom i teorijom medija, ali za ovakve postupke više nemam reči. Probili smo dno. U 18:37 gost „Nacionalnog dnevnika“ na Pinku, Aleksnadar Vučić. U četrdesetak minuta, ponavlja sve što smo već čuli o tome kako je baš on predložio Vladi da poveća penzije od decembra, o spasonosnoj saradnji sa Si Đinpingom i Kinom, govori o predstojećoj poseti Makrona Beogradu, a voditeljka očekivano propušta da ga pita ima li to veze sa deponovanjem nuklearnog otpada. Ali predsednik ne propušta da analizira „učestale napade na njega i najave njegovog ubistva“. Hvali Anu Brnabić koja se jedina odvažila da nešto kaže u njegovu zaštitu i zaštitinički nagoveštava da će Severina biti skinuta sa spiska onih koji ne mogu da uđu u Srbiju.

27. avgust

Vuk Drašković je podneo ostavku kao predsednik stranke SPO. Ne razmišljam da li je to važno i da li je dobro ili ne. Bljesak tri i po decenije u trenu me zaustavi u poražavajućem osećaju da posle svega, nismo dospeli nigde. Drašković je nekada bio najistaknutiji lider opozicije, iako se to mnogima nije sviđalo. Ni meni se neki njegovi potezi i izjave nisu dopadali. U poslednje vreme je ipak rekao neke prave stvari, ali bez odjeka. Željko Mitrović, kad je već po ko zna koji put ustupio predsedniku države deo programa, odlučio je da i sebi posveti malo pažnje. NJegova novinarka je dobila zadatak da na njegovoj televiziji sa njim napravi razgovor o njegovoj maslini, ispred njegove vile. Uzbudljiv prilog začinjen je konstacijom novinarke da „o drvetu masline i drugim biljkama dopremljenim iz raznih delova sveta, brine veliki broj ljudi“.

28. avgust

Nešto posle 9 sati u „Temi dana“ na N1 sa Radetom Đurićem iz NUNS-a govorim o napadima na novinare, medije, kritičare vlasti. Ponavljamo monogo puta izrečeno i saglasni smo da se situacija zaoštrava. Aleksandar Vulin je još juče priznao, zapravo, pohvalio se kako je baš on pravio spiskove onih koji ne mogu u Srbiju, a danas je to ponovio. U pozi samouverenog Štrumfa, naglasio je svoju patriosku savest: „neće tu da vršlja od sad bilo ko, ni zeka ni jaga ni koza ni vo“. U okrugloj dvorani Palate Srbija, predsednik Vučić je razgovarao sa predstavnicima nauke o iskopavanju i eksploataciji litijuma. Uz naglašenu brigu o građanima Srbije na koje on najviše misli i neće dozvoliti da iko bude ugrožen dragocenim otrovom, akademcima je poručio: „država je do sada ulagala u vas da bi mogli da joj vratite u trenutku kada je to državi najpotrebnije“. To je bio sadržaj javnog dela sastanka. Šta se posle dešavalo, valjda ćemo saznati.

29. avgust

Danas Makron dolazi u Beograd. Jutros je, pre roka, završen kružni tok kod Ušća. Kada dolazi Francuski predsednik uvek mora nešto da se obnovi, kao pre pet godina kada je od antifrancuskih i antievropskih parola na brzinu opran spomenik zahvalnosti Francuskoj, pred kojim su se našoj javnosti obratila dva predsednika. Tada se razgovaralo o kupovini raketa „mistral“, ovoga puta su na dnevnom redu avioni, ali i energetika, posebno nuklearna. Da li će biti reči i o nuklearnom otpadu i litijumu? Od političkih pitanja, očekuje se razgovor o francusko-nemačkom predlogu koji je Vučić usmeno prihvatio, a kasnije govorio protiv njega. Mediji prenose poruku Makrona kako je Evropskoj uniji potrebna snažna i demokratska Srbija. Prošli put je bio jasan u vezi sa Srebrenicom i naglasio da nacionalizam nije patriotizam, već mržnja.

Autor je profesor univerziteta u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.