Goli otok i Sveti Grgur, „Preduzeće Mermer“ kakav je zapravo bio zvanični naziv ovog najzapadnijeg gulaga u vreme SFRJ, uz zatvor u Pitešti u Rumuniji bio je jedini logor za prevaspitavanje političkih osuđenika u Evropi gde su prevaspitavanje sprovodili sami osuđenici pod nadzorom tajne policije.
S druge strane, iako je najmanje 16.500 zatočenika prošlo kroz ove užase, još nema dovoljno svedočanstava o zatvorskom iskustvu, položaju osuđenika i sistemu represije jer mnogi zatvorenici nisu imali snage da o tome progovore za života, čak i kad je to bilo moguće.
U strahu od preživljenog, u težnji da poštede članove porodice, mnogi duhovno slomljeni i poniženi, oni se nisu odvažili na ovakav korak, zapisao je dr Srđan Cvetković, viši naučni saradnik „Instituta za savremenu istoriju“ u Beogradu, u kraćem uvodu za knjigu Triva Jokića „Gola istina. Dnevnik sa Golog otoka 1951-1961.“ koju je upravo objavio beogradski „NNK Internacional“. Reč je o značajnom, iskrenom i tragičnom svedočanstvu jednog političkog osuđenika koji je smatrao da može slobodno da kaže ono što misli, u početku ne shvatajući a potom ne prihvatajući političke zakulisne igre. Jokić je uhapšen u Aranđelovcu zbog toga što je (između ostalog) govorio pozitivno o Severnoj Koreji koja je kao socijalistička zemlja povela rat za ujedinjenje sa kapitalističkom Južnom Korejom, i grdio američki imperijalizam ne sanjajući da to može imati ikakve veze sa „Rezolucijom Informbiroa“.
Rođen u selu u blizini Ključa, Bosanska Krajina, bio je dobrovoljni učesnik „NOR“ od 1941. i oficir „JNA“ koji nije mogao da zamisli da će morati da ratuje i protiv Crvene armije „ako nas napadne, a s njom smo rame uz rame dobili ovaj rat protiv fašizma“. Verovao je da će se odnosi izgladiti, i zbog te vere, u tom trenutku neostarive, godinama je mučen i ponižavan u golootočkom logoru, gde je upoznao mnogo rđavih ljudi, ali i dobrih, kako među osuđenicima tako među islednicima. U svom svedočanstvu „Gola istina. Dnevnik sa Golog otoka 1951-1961.“ Jokić (1924-1999) piše o strahotama kroz koje je prošao, a njegov dnevnik, kako u propratnom tekstu piše ćerka LJiljana T. Jokić, nije samo hronološko izlaganje događaja već i niz sećanja protkanih osećanjem tuge, bola i rezignacije. Dnevnik Trive Jokića koji je 2015. rehabilitovan, obiluje imenima poznatih i nepoznatih političkih osuđenika, ali i tadašnjih političkih rukovodilaca od kojih, iako nije dokazano, jedino Tito i Kardelj nisu izjavili da za Goli otok nisu znali.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
