foto (BETAPHOTO/SAŠA ĐORĐEVIĆ/EV)Čekaju se rezultati analiza DNK, uglavnom su počeci mnogih naslova u medijima, ali i delovi medicinskih izveštaja, koji i maju veze sa tragedijama, dokazima učešća osoba u kriminalnim radnjama, dokaza očinstva, dokaza postojanja bolesti, da li je tumor maligni i, najzad, dokaza da nosimo gen koji će u budućnosti biti odgovoran za, na primer, nastanak raka dojke.
Rezultati analiza DNK nezamenjivi su u fornezici, kriminalistici i mnogim granama medicine – ginekologiji, onkologiji. Takođe, isto se može reći i za brojne pokrete ljudi u svetu koji veruju da svojim mislima možemo uticati na DNK.
Radosalv Radosavljević, patolog, kaže za Danas da bismo razumeli neophodno u vezi sa DNK trebalo bi prvo reći:
Šta je DNK?
„DNK ili dezoksiribonukleinska kiselina određuje nasledne osobine. Molekul čini dvostruka spirala koju čine nukleotidi. Molekuli DNK čine četiri baze i njihov raspored čini sekvencu koja je nosilac genetske informacije na potmstvo. Ona se nalazi u genima koji su raspoređeni u hromozomima, u jedru svake ćelije čoveka. Postoji 23 para hromozoma, 22 plus jedan polni – xx kod žena i xy kod muškaraca. Svaka osoba ima neponovljiv i jedinstveni otisak DNK, osim kod jednojajčanih blizanaca, oni imaju identični“, objašnjava taj stručnjak.
Prema njegovim rečima, PCR metodom lako se mogu umnožiti kopije, odnosno delovi DNK osobe koje se nalaze u malim količinama u materijalu i omogućiti kvalitetnu analizu, a rezultati pomoći u forenzičkoj medicini.
„Tako je moguća analiza DNK posmrtnih ostataka kod ubistava, takođe, one mogu da utvrde i očinstvo, ali da daju i mnoge druge neophodne informacije. Od krucijalnog značaja je mogućnost umnožavanja kopija DNK sa mesta zločina i masovnih nesreća gde su oskudni tragovi i u kvalitetu i u kvantitetu. Tkiva za analizu su bilo koja čije ćelije sadrže jedro u kome je DNK – krv, pljuvačka, sperma, urin, feces, dlake, zubi, kosti, brisevi i razne mrlje, ali i predmeti sa kojima je osumnjičeni bio u kontaktu“, ističe Radosavljević.
Dodaje da nema analiza DNK, na primer u kriminalistici, tada ne bi moglo da bude preciznosti, odnosno mnoge stvari bi bile nerazjašnjene.
„Na primer zubi i kosti mogu da budu izvor DNK stotinama godina posle smrti čoveka, jedna posebna metoda takozvana mitohondrijska DNK analiza, omogućava da jedna mala količina biološkog materijala može da se uspešno analizira kada su oštećeni uzroci. Tako dokazujemo identitet osobe, da li je srodnik sa nekom određenom osobom sa kojom je dovedena u vezu, dokazivanje očinstva. Analize su neophodne u kriminalistici identifikacijom bioloških tragova, utvrđivanjem identičnosti uzoraka“, priča naš sagovornik.
Poreklo porodice
Uptan da li DNK analizom može da se utvrdi poreklo neke porodice, on kaže da može „sa velikim procentom sigurnosti, ali ne apsolutno tačno“.
„Može da se koristi u određivanju pola. Tokom trudnoće imamo analize DNK da li dete ima malformacije. Ut to, DNK analize puno govore i vrstama tumora, tipovima, da li su maligni ili ne. Takođe, mogu da otkriju da li osoba ima predispoziciju za pojavu malignog tumora na dojci, BRCA1 i BRCA 2. Ukoliko postoji, tada se prati i bolest može da se uhvati u najranijem stadijumu“, navodi on.
Na pitanje Danasa za komentar verovanja mnogih grupa ljudi u svetu da čovek svojim mislima može da menja DNK, on kaže:
„Pretpostavlja se, ali nije naučno dokazano.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
