Do bolje bolnice uz pomoć EU

Uporedo sa nastojanjima da se požarevačko zdravstvo tehnološki unapredi i osavremeni kao i da se stvore neophodni uslovi za restrukturiranje primarne i sekundarne zdravstvene zaštite, u Zdravstvenom centru „Požarevac“ čine napore i na iznalaženju rešenja u vezi s prenamenom zgrade sagrađene pre više od 10 godina u krugu Opšte bolnice, koja, nažalost, do današnjih dana nije otvorila vrata pacijentima.

Pošto su se najodgovorniji za ovu problematiku u gradu Požarevcu, Braničevskom okrugu i Srbiji složili da je postojeći objekat preambiciozan za svoju prvobitnu namenu – Porodilište, rodila se ideja o njegovoj prenameni, koja je posebno zaživela nakon uzvratnih poseta delegacija Zdravstvenog centra „Požarevac“ i Bolnice u Rešici, u Rumuniji. Direktor požarevačkog Zdravstvenog centra dr Miodrag Bogosavljević je krajem aprila ove godine najavio nastojanje da se u programima pogranične saradnje sa Rumunijom aplicira sa prenamenom bolničke zgrade i da postoji šansa da ova ideja bude prihvaćena, a u tom slučaju bi Evropska unija, partnerski program prekogranične saradnje, kao i u svim ostalim slučajevima, podržala sa najviše milion evra.

Ta svota bi nesumnjivo bila od izuzetnog značaja za finansiranje dela građevinskih radova na završetku objekta nove bolnice. Tako se pričalo u aprilu, a šta je i koliko od svega toga urađeno do današnjih dana. – U međuvremenu je, po sprovedenoj javnoj nabavci, urađen Projekat prenamene za zgradu Porodilišta zašta je utrošeno osam miliona dinara Zdravstvenog centra. Sada smo u situaciji da možemo da kažemo da imamo jedan početni proizvod kao putokaz šta dalje raditi. Projekat je delo beogradske firme „Osnova projekt“ koja je ovaj dokument veoma korektno uradila. Prvi put znamo koliko šta u ovoj prenameni košta i kako da dođemo do novca. Bilo bi dobro da se nešto konkretno, u skladu sa Projektom uradi za dve godine, u protivnom, Projekat gubi važnost i morali bi ponovo da projektujemo. Znači, načinjen je jedan važan korak, doduše ništa građevinski nismo učinili, ali bez projekta nije moguće preduzimati nikakve druge radnje. Prema sačinjenom projektu radiće se u u dve građevinske faze, jedna je preuređenje podrumskih prostorija gde će biti smeštena dijagnostika, a druga faza podrazumeva uređenje suturenskih prostorija i prizemlja u kojima se planira lociranje urgentne služba i službe prijema. Istovremeno sa izradom projekta radili smo i na pronalaženju mogućnosti da apliciramo za neka sredstva i učinilo nam se da je najizvesnije, možda čak i jedino moguće da se prijavimo IPA fondovima zajedno sa kolegama iz Rešice. Možemo konkurisati za sredstva do milion evra. Napravili smo dogovor da apliciramo za 950 hiljada evra, od čega bi 100 hiljada evra išlo rumunskoj strani, a 850 hiljada evra, nama. A da bi se apliciralo potrebno je da obezbedimo, i to smo već učinili, 10 posto učešća i finansijera polovine vrednosti radova, kaže Bogosavljević od koga saznajemo i to da postoji pismo o namerama lokalne samouprave, odnosno Gradskog veća da obezbedi učešće i kreditira radove. Pored toga stiglo je i pismo o namerama Ministarstva zdravlja koje je spremno da investira 10 miliona dinara, odnosno 100 hiljada evra da se kancelarijski opremi prostor prve faze i kupe neka tehnička sredstva, odnosno, aparati koji sada nedostaju u prijemnoj službi.

Po rečima direktora Bogosavljevića, 95 posto potrebnih papira, odluka i dokumenata obezbeđeno je za aplikaciju IPA fondovima. Ukoliko projekat bude prihvaćen, obzirom da će se o tome odlučivati sledeće godine, na početak konkretnih radova na prenameni, još će morati da se sačeka. – Do tada ćemo morati da završimo trafostanicu. Lokalna samouprava je obezbedila sredstsva i očekujemo da se do kraja zime završe građevinski radovi na trafostanici koja će opsluživati celu bolnicu, bez nje ne bi mogla da funkcioniše ni nova bolnica, a sa druge strane, ta trafostanica snabdevaće i deo grada kao i susedne mesne zajednice. Snabdevanje strujom imaćemo iz tri izvora, pored toga što će imati sopstveni generator, ova trafostanica će vrlo retko biti u situaciji da nema struju. Ukupna vrednost trafostanice sa opremom je 10 miliona, odnosno 100 hiljada evra, od čega se polovina odnosi na opremu. Pregovaramo sa Elektromoravom da učestvuje u tom delu. Građevinski radovi finansiraće se namenski iz Gradskog budžeta, napominje Bogosavljević.

Radiće se u fazama

Kad se radi o pomenutom objektu, reč je o velikoj površini, zbog čega će se raditi u fazama. Prve dve etaže obuhvataju jednu trećinu ukupne površine i zajedno će koštati oko tri miliona evra. Toliko je, naime, neophodno da se obezbedi za finansiranje radova čiji je krajnji ishod nova, savremena zgrada nove bolnice koja će pod svoj krov smestiti raznovrsne sadržaje za lečenje bolesnika.