Do diplome za samo tri godine

– Za ubrzane studije odlučio sam se tokom druge godine studiranja, jer sam želeo da izbegnem pohađanje vežbi, kolokvijume i slične aktivnosti. Onog trenutka kada se upišu ubrzane studije, više ne postoji formalna obaveza za pomenute aktivnosti, ali je, ipak, neophodan dogovor sa profesorom. To podrazumeva da mu se predstavite, kažete da ste na ubrzanim studijama i pokušate da dogovorite model na osnovu koga ćete polagati njegov ispit. Kod nekih profesora to nije problem, dok me neki nisu gledali blagonaklono – kaže Bojan Vranić.

Ubrzano studiranje podrazumeva pravo studenata da polažu ispite, osim u regularnim i u svim apsolventskim rokovima, odnosno svakih mesec dana. Na ovaj način akademci imaju pravo i da prevremeno upišu narednu godinu studija, nakon što polože sve ispite iz prethodne.

– Da bi prešao na ubrzano studiranje, student mora da ima najmanju prosečnu ocenu 8,5 i da je položio sve ispite iz prethodne godine. Tako student stiče pravo da polaže ispite i u apsolventskim rokovima. Potrebno je i da akademac napiše molbu fakultetu i ako su ispunjeni svi uslovi molba se uvek i odobrava – objašnjava Olga Kostić, šef Studentske službe Filozofskog fakulteta i dodaje da ubrzano studiranje nije česta pojava na ovoj visokoškolskoj ustanovi.

Na Ekonomskom fakultetu godišnje se oko deset studenata odluči da studira na ovaj način, ali, kako saznajemo, retko ko završi studije za manje od tri godine. Međutim, na pojedinim fakultetima nije moguće organizovati ovakav način studiranja. Na Medicinskom fakultetu ne postoji ubrzano studiranje, jer se ne može organizovati zbog celodnevne nastave, kojoj akademci treba da prisustvuju.

U Rektoratu Beogradskog univerziteta kažu da ubrzano studiranje nije regulisano Zakonom o visokom obrazovanju, tako da je nejasno da li oni koji studiraju po bolonji imaju pravo na to.

– Za studente Fakulteta organizacionih nauka koji studiraju po bolonji važe isti uslovi za prelazak na ubrzane studije kao i za prethodne generacije. Potrebno je da student bude redovan sa prosekom ocena iznad 8,5 i svim položenim ispitima, kao i da nije obnovio nijednu godinu. Ono što je specifično i drugačije u odnosu na ranije jeste da se studentima omogućuje da u jednoj godini prikupe najviše 90 bodova, za razliku od 60 koliko nosi jedna školska godina – ističe Marijan Nikolić sa FON-a.

Kampanjsko učenje

Nina Kršljanin diplomirala je na Pravnom fakultetu sa samo 20 godina. Išla je u srednju školu pri Ambasadi Ruske Federacije u Beogradu, koja traje 11 godina. Fakultet je upisala sa 16 godina i završila studije u roku sa prosečnom ocenom 10. Iako je imala uslove, nije želela da studira ubrzano.

– Smatram da ubrzano studiranje podstiče kampanjsko učenje i da se dugotrajnijim i temeljnim radom na predavanjima i vežbama dobija mnogo kvalitetnije znanje – kaže Nina, koja na Pravom fakultetu pohađa master studije, a odskora i radi.