Prištinski list Koha ditore objavio je juče intervju sa gradonačelnikom Struge Zijadinom Selom koji poziva da se formira albanski politički blok u Makedoniji radi novih pregovora s makedonskom stranom jer se Ohridski sporazum navodno ne poštuje. Ti bi se pregovori, prelaže Sela, održali u Briselu. A Albanci u Makedoniji imaju, kaže on, moć bojkota i protesta na ulicama ukoliko se njihovi zahtevi ne ispune.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Gradonačelnik, čija opština nije spustila zastave na pola koplja tokom dvodnevne žalosti zbog pogibije policajaca u Kumanovu, prorokuje da se „montirani procesi“ sa „policijskim terorom“ poput onog u Kumanovu mogu ponoviti i u drugim gradovima Makedonije, a da to neće biti razlog da Demokratska partija za integraciju Ali Ahmetija izađe iz Vlade Nikole Gruevskog. Sela, poznat po radikalnim stavovima, član je Demokratske partije Albanaca Menduha Tačija, za koju je opozicioni lider Zoran Zaev tvrdio da je pod potpunom kontrolom Gruevskog. Oko događaja u Kumanovu najradikalnija je bila Tirana, Priština se podelila na zvanični stav i nezvanično nezadovoljstvo zvaničnim kvalifikacijama, a makedonski Albanci su ostali uzdržani. Na podsećanje da makedonska opozicija sumnjiči premijera da je Kumanovo inscenirao, Ali Ahmeti je u intervjuu za austrijski Prese rekao: „Tragični događaji u Kumanovu ne treba da budu zloupotrebljeni u dnevnopolitičkim sukobima“.
Imaju li makedonski Albanci zajednički stav o ključnim stvarima pitanje je kojim su se juče opširno bavili skopski mediji na makedonskom jeziku, a povodom pretnje premijera Albanije Edija Rame da će staviti veto na članstvo Makedonije u NATO ukoliko ne bude ispunila sve obaveze iz Ohridskog sporazuma kojim je 2001. regulisan položaj Albanaca u Makedoniji. To bi, podseća se, bila treća pretnja vetom Makedoniji, prva grčka već je realizovana, a vetom u slučaju nepotpisivanja ugovora o dobrosusedstvu preti i Bugarska.
Mediji, koji tvrde da je ključni albanski lider u Makedoniji Ali Ahmeti nedavno na sastanku albanskih lidera u Podgradecu odbio predlog albanskog premijera da makedonski Albanci izađu sa zajedničkom političkom agendom, nisu dobili zadovoljavajući odgovor od dve glavne albanske partije u Makedoniji o njihovom stavu o Raminoj uceni. Odmah da se kaže da su, na nezadovoljstvo provladinih medija, uzdržanost kao odgovor odabrali i zvanični makedonski organi. Pa je Ministarstvo spoljnih poslova Makedonije ocenilo da pretnje vetom nisu u duhu evropskih vrednosti i u korist mira i stabilnosti u regionu i navelo da će Makedonija nastaviti da sarađuje sa svim susedima i partnerima u interesu napretka regiona.
Ahmetijeva partija propustila je da odgovori, između ostalog, i na pitanja o izlaganju Rame o „poistovećivanju terorizma sa etničkom pripadnošću“, a njen portparol Bujar Osmani je skopskom listu Dnevnik kratko rekao: „Tačno je da put Makedonije u NATO i Brisel vodi preko Ohrida. Takođe je tačno da se Albanija pokazala kao istinski partner Makedonije u evroatlantskim integracijama“. I to bi bilo sve. Od DPA nije stigla nikakva reakcija.
Albanci u Makedoniji kao svoje ključno nezadovoljstvo po pravilu navode zastoj u makedonskom približavanju EU i NATO, pa na Balkanu poznati novinar Mihael Martens u veoma provokativnom tekstu u Frankfurter algemajne cajtungu citira Arbena Grubija, bliskog saradnika Ahmetija koji ne može dovoljno da naglasi značaj koji članstvu u NATO pridaju Albanci, za razliku od značaja koji ne pridaju imenu države: „Mi bismo prihvatili svako rešenje koje bi nas kao Albance uvelo u NATO i EU“. Grubi je takođe rekao: ako je Grčka zainteresovana za stabilnost u regionu, najmanje što bi trebalo da učini je da dozvoli da Makedonija postane članica NATO.
Martens u svom tekstu pisanom neposredno posle kumanovskih događaja iznosi vrlo slobodno ozbiljne tvrdnje koje dovode u pitanje ne samo saglasnost Alija Ahmetija sa ostalim albanskim liderima nego i njegov položaj uopšte. Martens tvrdi da je jedno sigurno: među Albancima kuva, pre svega u graničnoj oblasti oko Kumanova. On kaže da su neki bivši borci ONA politički i materijalno nezadovoljni. „Neki od nekadašnjih boraca su upleteni u kriminalne poslove i šverc. Oni su porodično i ekonomski tesno povezani sa Albancima na Kosovu i srpskoj preševskoj dolini. Odande navodno potiču i borci opasnih bandi koje su se u Kumanovu borili protiv makedonske specijalne policije“.
Ne zna se, kaže Martens, ko stoji iza naoružanih Albanaca u Kumanovu i šta su oni planirali, ali rastuća unutaralbanska kritika na račun Ahmetija i njegovog korumpiranog partijskog aparata mogla bi sa tim da ima neke veze. Muhamed Kasnići zvani komandant Mališeva, koji je preživeo „sudar“ u Kumanovu, sa Ahmetijem je već godinama u svađi, kaže Martens.
A, sem što su porodične demonstracije u Prištini Ahmetija pomenule i kao izdajnika, prištinski Bota sot je objavio Fejsbuk konverzaciju u Kumanovu preživelog Samija Ukšinija, komandanta Sokolija i poginulih Mirsada Ndrecaja i Bega Rizaja, koji nisu imali lepu reč za Ahmetija.
Krvav put do vlasti
O Ahmetiju Martens nema lepih reči. Za njega i njegove ljude kaže da su pre 2001. bili uglavnom nepoznati u Makedoniji, a tada su se „terorom i napadima“ probili do pozicije „istinskih zastupnika“ albanskih interesa .“Krv je utrla Ahmetiju put do vlasti, samo su to mnoge zapadne diplomate u Skoplju zaboravile ili nikada nisu ni shvatale“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
