Do medalja samo uz rad i posvećenost

Nagrade ne broje, a sebe vide kao običnu decu koja uživaju u onome čime se bave, ali i svakodnevnim stvarima i druženju sa vršnjacima.

Oni su naši najuspešniji srednjoškolci, osvajači priznanja na međunarodnim takmičenjima i smotrama mladih naučnika.

Nije ih lako nabrojati jer ih ima više od 50. I nisu svi iz prestoničnih škola, mada po broju nagrada osvojenih tokom 2019. dominiraju đaci Matematičke gimnazije iz Beograda.

Godina za nama bila je ubedljivo najuspešnija za ovu školu – čak 68 medalja osvojeno je na međunarodnim takmičenjima.

Samo u matematici okitili su se sa 13 zlatnih, isto toliko bronzanih i devet srebrnih odličja; po tri zlata i srebra i šest bronzanih medalja đaci ove gimnazije osvojili su na takmičenjima iz fizike, po dve zlatne, srebrne i bronzane medalje iz hemije, a sa dva zlata, četiri srebra i devet bronzi briljirali su i na informatičkim olimpijadama.

Aleksa Milojević, Pavle Martinović i Jelena Ivančić, učenici Matematičke gimnazije o kojima smo na ovom mestu pisali pre tačno godinu dana, i tokom 2019. pokazali su izuzetne rezultate.

Za dvojicu zlatnih matematičara godina za nama donela je i značajne promene – Aleksa je postao student na Prinstonu, a Pavle je ostao u Srbiji i nastavio školovanje na dva fakulteta – Matematičkom i Računarskom.

Obojica kažu da im Matematička gimnazija mnogo nedostaje i da kad god mogu svrate da obiđu svoje nekadašnje profesore i mlađe drugove, a nedavno su se našli u ulozi predavača tokom Nedelje matematike koja je organizovana u toj školi.

NJihovim stopama uveliko idu Miloš Milićev i Dobrica Jovanović, za koje direktorka Matematičke gimnazije Mirjana Katić kaže da su – vanserijski talenti.

– Srebrna medalja na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi u Velikoj Britaniji je moja najveća nagrada. Bilo ih je dosta do sada, samo u poslednjih godinu dana sam osvojio pet medalja na međunarodnim takmičenjima. Da bi se postigli takvi rezultati treba jako mnogo rada i posvećenosti. Nemamo neku određenu normu koju treba da ispunimo, ali se trudimo da vežbamo koliko god stignemo i koliko nam prija – kaže Miloš.

NJegov drug Dobrica, koji je, uz brojne nagrade, ove godine osvojio bronzanu medalju na Međunarodnoj olimpijadi iz fizike, slaže se da je potrebno mnogo truda, ali dodaje da, kada se radi ono što se voli, ne broje se sati utrošeni na vežbanje.

Ne broji ni medalje.

Takmiči se i iz matematike, ali je trenutno, kako kaže, njegova veća ljubav fizika i sebe u budućnosti vidi u toj nauci. Na pitanje kako ga doživljavaju drugovi koji nisu iz Matematičke gimnazije, Dobrica kaže:

„Kao običnog dečaka. Ne osećam se kao da imam neku moć, a iskreno to ne bih ni želeo. Kad je vreme za matematiku i fiziku, tome sam posvećen, a kad se družim, zaboravim da se time bavim.“

Iako im dosta vremena odlazi na pripreme za takmičenja, u slobodno vreme imaju druga interesovanja. Dobrica voli da pliva, Miloš svira gitaru, sluša muziku, a doskoro je trenirao fudbal. O studijama vam Srbije još nisu odlučili, ali je velika šansa da krenu tim putem.

Ekipa naše zemlje ove godine ostvarila je veliki uspeh na Međunarodnom turniru mladih fizičara u Poljskoj, sa koga su se vratili sa bronzanim medaljama.

Članovi ekipe su bili Gaja Brakus iz novosadske Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“, Miloš Petrašinović iz Gimnazije „Vuk Karadžić“ u Trsteniku, kao i tri učenika niške Gimnazije „Svetozar Marković“ Dušan Igić, Aleksandra Petković i Vojin Ivković.

Međunarodni turnir mladih fizičara je takmičenje koje se u svetu održava već 32 godine, a Srbija učestvuje tek u poslednje tri godine. U konkurenciji je bilo 35 zemalja.

Takmiče se timovi od po pet učenika koji tokom cele godine rade na 17 problema.

To nisu klasični zadaci iz fizike već neki interesantni fenomeni sa kojima se možemo susresti u svakodnevnom životu, na primer, ispitivanje zvuka koji nastaje kada flaše ili čaše punimo vodom ili kako napraviti sočivo pomoću soja sosa.

Kompletna rešenja se ne mogu naći na internetu ili u nekoj literaturi već učenici sami treba da naprave teorijske modele, a zatim svoju teoriju provere eksperimentalno. Na samom takmičenju učenici prezentuju rešenja kroz naučnu debatu, objašnjava nam Aleksandra Petković.

– Ovo takmičenje se razlikuje od klasičnog upravo zbog svog eksperimentalnog karaktera koji nije mnogo zastupljen u običnoj nastavi. Kroz eksperiment fizika koju učimo postaje mnogo jasnija i primenjivija, i može se primetiti koliko je stvari zanemareno i idealizovano u zadacima koje radimo u školi. Takmičenje je interesantno i zato što učenici razvijaju svoje prezenterske i debatne sposobnosti – ističe Aleksandra.

A da bi se došlo do medalje, bilo je potrebno raditi u kontinuitetu skoro godinu dana.

Našoj ekipi najveći problem je bio nedostatak aparature. Kažu da neke države u pripreme svojih timova ulože i po više hiljada evra, spremaju se u dobro opremljenim laboratorijama, dok su naši đaci radili pomoću „štapa i kanapa“, najčešće kod kuće, na aparaturi koju su sami napravili.

– S jedne strane, bilo je zanimljivo snalaziti se i smišljati kako kod kuće izvesti sve te eksperimente. Jedini problem je to što je ponekad neophodna bolja oprema, pa kućni uslovi mogu dovesti do nedovoljno preciznih rezultata. U suštini, sve zemlje koje važe za „jače“ na ovom takmičenju ulažu mnogo više novca u opremu i pripreme, pa mi najteže pada što znam da i mi možemo da budemo kao oni, samo nemamo adekvatne uslove za rad – iskrena je Aleksandra.

Ipak, ovim mladim ljudima entuzijazam ne nedostaje. Svi članovi ekipe su saglasni da talenat ne vredi ništa bez rada.

– Moj recept za uspeh su rad, upornost i vera u sebe – kaže Aleksandra, koja je od jeseni školovanje nastavila na Fizičkom fakultetu. Po završetku studija planira da upiše master, a zatim i doktorske studije u inostranstvu i da se u budućnosti bavi naučnoistraživačkim radom, odnosno teorijskom i eksperimentalnom fizikom.

– Volela bih da ostanem u Srbiji, ali to što mene zanima ovde nije dovoljno razvijeno i ne bih mogla da se bavim fizikom na nivou na kojem bih želela – ističe Aleksandra.

Jelena Ivković je kao učenica Trinaeste beogradske gimnazije bila članica nacionalne ekipe koja je osvojila srebrnu medalju na Međunarodnom hemijskom turniru u Moskvi.

Sem nje, naš tim su ove godine činili Filip Koldžić, Mihailo Milošević i Branka Krnjaja iz Matematičke gimnazije, i Dunja Arsenijević i Stefan Mitrović iz Treće beogradske gimnazije. Osim grupnog srebra, naši đaci su u pojedinačnom plasmanu osvojili jednu srebrnu i dve bronzane medalje.

Za razliku od klasičnih takmičenja iz hemije koji podrazumevaju izradu računskih zadataka, Međunarodni hemijski turnir je timsko takmičenje praktičnog i debatnog karaktera.

Učenici rešavaju probleme i predstavljaju svoja rešenja stručnom žiriju i ostalim takmičarima i brane ih kroz debate.

Teme problema pokrivaju oblasti teorijske, fizičke, neorganske, organske i analitičke hemije kao i nauke o materijalima. Problemi nemaju jedinstveno rešenje, podstiču takmičare na kreativnost i zahtevaju znanje izvan okvira onoga što se obrađuje tokom srednje škole i osnovnih studija hemije.

– Jedan od zadataka je bio da se osmisli pametno pakovanje za hranu koje će menjati boju u zavisnosti od toga da li se ona pokvarila ili ne. Suština je da ne postoji univerzalno rešenje već svaki tim izlaže svoje, a druge ekipe imaju zadatak da budu oponenti, odnosno da naše rešenje ospore i da sa nama debatuju. Potom slede pitanja žirija, a ocene se dobijaju za osmišljeno rešenje, za način kako smo odbranili našu ideju i kako smo debatovali. Takođe se dobija ocena i za to kako smo oponirali – prenosi nam Jelena Ivković detalje takmičenja.

Tokom osnovne i srednje škole takmičila se iz hemije, fizike i matematike, a pomenuti turnir joj je bio prvo međunarodno takmičenje.

– To jeste veći izazov od klasičnih takmičenja, jer ne postoji univerzalno rešenje za konkretan problem, niti se ono može naći u literaturi. Na klasičnim takmičenjima uvek postoji tačno rešenje zadatka, i ako ga nisam rešila, znam da sam pogrešila. A ovde je suština u tome da li je rešenje dovoljno dobro – ističe Jelena.

Sa ostalim članovima ekipe odavno se poznaje, a zanimljivo je da mentori naše ekipe nisu bili profesori već studenti Hemijskog fakulteta. Jelena trenutno studira hemijsko inženjerstvo na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu. Za svoje gimnazijske profesore ima samo reči hvale.

– Oni su mi pomagali kad god sam imala neka pitanja i nedoumice, podržavali su moj odlazak u Petnicu, gde sam dodatno proširila interesovanja za hemiju, što je bilo veoma bitno – kaže Jelena, koja posle osnovnih studija planira da upiše master, ali još nije sigurna gde sebe vidi u budućnosti.

Godina za nama bila je izuzetno uspešna i za srednjoškolce, polaznike Regionalnog centra za talente Beograd 2, koji su na raznim međunarodnim takmičenjima osvojili 29 medalja. Neki su u međuvremenu takođe postali studenti i rešili da, bar zasad, ostanu u Srbiji.

Ana Radović je kao maturantkinja Treće beogradske gimnazije dobila srebrnu medalju na Svetskoj smotri istraživačkih radova u oblasti biohemije.

– Bavila sam se proizvodnjom nanoceluloze od otpadnog soka od jabuke i kasnije korišćenjem nanoceluloze kao filtera za prečišćavanje vode. Oduvek sam pokazivala interesovanje za nauku, a moje iskustvo u Centru za talente Beograd 2, čija sam članica od petog razreda osnovne škole, to je samo potvrdilo. Dobila sam priliku da svoje istraživačke radove radim na nekim institutima i fakultetima, a taj praktičan deo je nešto što nedostaje redovnoj školi – ističe Ana.

NJena drugarica Valerija Rankić je kao učenica Gimnazije u Lazarevcu osvojila srebrnu medalju iz informatike na Međunarodnom takmičenju istraživačkih radova u Izmiru.

U svom projektu napravila je displej koji omogućava pokretanje ferofluida pomoću glasovnih komandi. Istraživačkim radom je prvi put počela da se bavi u Centru za talente, koji je pohađala tokom četvrte godine gimnazije.

Zahvaljujući tome je, kao kaže, postigla nešto što nije verovala da može.

Poručuje da bi to mogla i mnoga druga deca, ali je problem što je srpska gimnazija „ukalupljena“ i učenici nemaju priliku da se bave nečim kreativnim.

– Škola pruža najosnovnija znanja i naučili smo kako da učimo sami, ali nikad nisam stekla više iskustva koliko za ovih godinu dana u Centru za talente. Napravila sam nešto svoje, i to mi je veoma važno, iako ne mora da ima ogroman značaj u nauci. Volela bih da ima više ljudi kao što je direktor Centra Nikola Srzentić – prenosi nam svoje iskustvo Valerija, koja će se u budućnosti baviti informatikom, a studije će nastaviti u Moskvi.

Pitali smo naše sagovornice da jednom reč opišu redovnu školu i rad u Centru za talente. Škola je, saglasne su, obaveza. Centar je za Valeriju zadovoljstvo, dok ga Ana doživljava kao napredak. A svoje dosadašnje rezultate u nauci objašnjavaju prvenstveno radom i upornošću, i sasvim malo talentom.

Prvo mesto za kragujevačke pravnike

Studenti Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu osvojili su prvo mesto u simulaciji suđenja pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Oni su pokazali najbolje znanje iz oblasti ljudskih prava, a iza sebe su ostavili favorite, ekipu Erik iz Stokholma. Učesnici na ovom takmičenju bili su Saša Tucaković, Jelena Stanisavljević, Amina Rovčanin, Nevena Jovanović, Dijana Stefanović i Uroš Lazarević. Mentori su im docent Veljko Turanjanin i profesorka engleskog jezika Marijana Matić. Takmičenje je organizovala švedska organizacija Civil Rights Defenders.

Uspeh naših studenata na Oksfordu

Na debatnom turniru na Univerzitetu Oksford, koji je jedan od najprestižnijih i najstarijih debatnih turnira i koji se održava već više od 50 godina, Miloš Marjanović i Janko Đorđević, studenti Pravnog fakulteta u Beogradu, osvojili su prvo mesto u otvorenoj kategoriji. U toj kategoriji se pretežno takmiče studenti kojima je engleski maternji jezik. Prvi put u istoriji turnira tim koji nije sa engleskog govornog područja osvojio je finale. Naši studenti su „odmerili snage“ sa timovima sa Univerziteta Harvard (SAD), LSE Univerziteta (Ujedinjeno Kraljevstvo) i Univerziteta Hart Haus (Kanada). Na turniru je učestvovalo više od 250 studenata iz celog sveta.