Do porodiljske nadoknade brdo dokumenata

Još tokom leta 2014. godine udruženja građana Roditelj, Centar za mame i Srbija u pokretu su u okviru kampanje „P(B)ravo za mame“ inicirala donošenje izmena Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, a naročito u delu koji se odnosi na način isplate naknada zaposlenim ženama tokom porodiljskog odsustva.

Naime, novi zakon omogućio bi da se naknade uplaćuju direktno porodiljama, umesto preko poslodavaca, koji potom refundiraju sredstva od Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike. Sadašnja praksa u prvom redu ide na štetu porodilja, koje naknade dobijaju sa velikim zakašnjenjem. Usporene transakcije su dodatno otežane time što poslodavci često ne poštuju zakon ili pak sami imaju problem da refundiraju novac od Ministarstva.

– Iako zakon uređuje sistemski, novčani i vremenski okvir pomoći zaposlenim majkama i trudnicama, rokovi predviđeni njime se svakodnevno krše, što za rezultat ima porodice sa malim bebama čija su mesečna primanja umanjena za platu porodilje i to u trenutku kada su im životni troškovi naglo povećani, kaže Bojana Selaković, članica UO Udruženja Roditelj i inicijatorka izmene zakona. Uz to, kako dodaje, da bi se u Srbiji ostvarila porodiljska naknada, potrebno je „preko 100 dokumenata, dok duga, komplikovana i zahtevna procedura privredu košta 690 miliona dinara godišnje“.

Tokom kampanje udruženja građana ministar rada Aleksandar Vulin je podržao inicijativu, „slikao se s predstavnicama udruženja“ i obećao da će zakon biti promenjen do kraja 2014. U međuvremenu, kako kaže Selaković, procenjeno je da postoji potreba da se i druge odredbe zakona redefinišu i preispitaju, najpre onih koje se tiču roditeljskog i dečijeg dodatka, kao i prava na naknadu porodiljama angažovanih po osnovu autorskog ugovora i ugovora o delu.

– Radna grupa je počela sa radom u septembru 2014 godine, i u njenom radu su učestvovale predstavnice ova tri udruženja. Međutim, proces se odužio. U radnoj grupi su bili predstavnici različitih resora, često sa nedovoljno početnih informacija od svojih ministarstava, bez dovoljno ovlašćenja da samostalno istupaju, uz minimum međusektorske komunikacije itd., kaže Selaković.

Ministar je potom obećao da će zakon biti promenjen do kraja 2015, međutim, tada je okončan tek nacrt, a javna rasprava završena početkom januara 2016.

Tokom rasprave prihvaćen je predlog o direktnoj isplati naknada porodiljama, ali ne i pravo na naknadu porodiljama angažovanih po osnovu autorskog ugovora i ugovora o delu.

Iz Ministarstva za rad i socijalna pitanja kažu za Danas da ovaj zakon posle javne rasprave „zbog raspisivanja izbora nije upućen u dalju proceduru“.

– Kako je formirana nova vlada, Nacrt zakona mora ponovo proći fazu dobijanja mišljenja nadležnih organa. Potom će biti upućen u dalju proceduru radi donošenja do kraja ove odnosno početkom sledeće godine, kažu u Ministarstvu.

Manjkavosti postupka

Bojana Selaković ističe da obrazloženja o ponovnim konsultacijama zbog izbora „više nisu legitimna“, jer je prošlo više od pet meseci od formiranja Vlade, a nadležni resori su manje-više ostali isti.

– Čitav proces usvajanja izmena ovog zakona pokazao je i manjkavosti postupaka za donošenje propisa u Srbiji generalno. Iako je u ovom slučaju postojala uključenost dela civilnog društva, suštinski je ona obesmišljena nepotrebnim odugovlačenjem procesa, manjkom međusobne koordinacije između različitih resora i što je najvažnije odsustvom političke volje da se do kraja ispoštuje volja građana, u ovom slučaju majki male dece, kaže Bojana Selaković.

Neophodna dokumenta

Da bi porodilje došle do dodatka od dokumenata im je potreban – izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad, izvod iz matične knjige rođenih, fotokopija zdravstvene knjižice, fotokopija radne knjižice, rešenje poslodavca o pravu na porodiljsko odsustvo, potvrda o prijavi-odjavi osiguranja, ugovor o radu, zahtev o visini zarade za 12 meseci, isplatni listić, izvod iz banke o zaradi za 12 meseci, poreska prijava o plaćenom porezu i poreska prijava o plaćenom doprinosu.