Do presude se u Srbiji čeka u proseku 754 dana, a koliko godišnje svako od nas izdvoji za pravosuđe?

Ipak, kada se ovi iznosi pogledaju kroz prizmu bruto domaćeg proizvoda, slika je nešto drugačija. Naime, Srbija za funkcionisanje pravosuđa godišnje izdvaja 279 484 639 evra, ili 0,66 procenata BDP-a, što je duplo više od zemalja članica Saveta Evrope.

Izveštaj CEPEJ-a odnosi se na pandemijsku 2020. godinu, kada su se tokom dva meseca vanrednog stanja pravosudne institucije bavile isključivo hitnim postupcima.

U takvim okolnostima, prosečno trajanje krivičnih postupaka u prvom stepenu iznosilo je 155 dana, svega nekoliko dana duže od evropskog proseka. Ono gde je Srbija prednjačila je u dužini trajanja krivičnih postupaka u drugom stepenu. Postupak pred apelacijom je u Srbiji u proseku trajao 36 dana, dok se u Evropi na pravosnažnu presudu čekao 121 dan.

Stvari znatno lošije stoju kod parničnih postupaka. Do prvostepene presude u parnicama u Srbiji se čekalo čak 472 dana, znatno duže nego u zemljama Saveta Evrope (237). Ukoliko bi neka od strana na prvostepenu presudu uložila žalbu, do konačnog rešenja spora trebalo je sačekati prosečnih 255 dana. U Evropi su se slični sporovi rešavali za 177 dana.

Već tradicionalno najgore statističke podatke Srbija ima kod upravnih sporova koji u proseku traju 754 dana. Nasuprot njima stoji evropski prosek od 358 dana. Podaci za rad Vrhovnog kasacionog suda nisu bili dostupni za analizu.

U izveštaju CEPEJ-a se konstatuje da zemlje Istočne Evrope tradicionalno imaju veliki broj nosilaca pravosudnih funkcije, a da ni Srbija nije izuzetak. Prema navodima izveštaja, Srbija ima 38 sudija na 100.000 stanovnika, kao i 128 zaposlenih u pravosuđu na 100.000. Mereno istim aršinima, u zemljama Saveta Evrope u proseku pravdu deli 17,6 sudija, a u radu im pomaže 56 zaposlenih. Ovaj broj zaposlenih u sudstvu, dodaje se u izveštaju, povezan je sa visokim brojem predmeta koji sudovima pristižu a koji je među najvišima u Evropi. Tužilaštva sa druge strane ne mogu da se pohvale većim brojem nosilaca funkcija. Naime, u Srbiji na 100.000 radi 11, 29 zamenika tužilaca, što je neznatno više od evropskog proseka koji iznosi 11,1. Kada su u pitanju advokati – u Srbiji ih je 156,88 na 100.000 stanovnika, a u Evropi 134.

Izveštaj CEPEJ-a sadrži i podatke o visini primanja domaćih sudija i tužilaca koji su među najnižim u Evropi. Prosečna godišnja bruto plata sudije početnika, prema navodima izveštaja, u Srbiji je 2020. godine iznosila 16.277 evra. Sudija istog ranga u zemljama Saveta Evrope je u proseku plaćen 46.149 evra. Jaz se produbljuje ako se uporede primanja sudija na kraju karijere – prosečna godišnja bruto plata sudije pred penziju u Srbiji je 29.788 evra.

U proseku u Evropi ta plata iznosi 90.287 evra. Višestruko isplativije je biti i tužilac u Evropi. Početnik u Srbiji ima bruto godišnju platu od 18.961 evra, a u Evropi 37.304 evra. Na kraju karijere, tužilac u Srbiji prima u proseku 28.801 evro godišnje bruto, a u zemljama SE 67.051 evra.

Ako zaostajemo po nivou prihoda pravosudnih funkcionera, onda prednjačimo po rodnoj ravnopravnosti. Prosečno u zemljama Saveta Evrope, 62 odsto sudija su žene. U Srbiji taj procenat iznosi 72 odsto. Da u sudstvu u Srbiji ne postoji fenomen staklenog plafona pokazuje i podatak da žene čine 62 odsto predsednika sudova, što je daleko više od evropskog proseka koji iznosi 38 odsto.

Podaci se ne razlikuju previše kada je u pitanju rodna struktura zamenika tužilaca – u Srbiji žene čine 56 odsto, a u Evropi 52. Ono što posebno iznenađuje je podatak da su u 2020. godini, svi javni tužioci u Srbiji (šefovi tužilaštava) bile žene. Istovremeno je u evropskim zemljama svega 28 odsto žena vodilo tužilaštva.