Do Prokopa najbolje peške ili biciklom

Prilaz za automobile koji vodi – nikuda, sa ogradom koja ukazuje da radovi nisu završeni, ili stari put kroz šikare i Jatagan Malu, samo dve linije javnog prevoza sa polascima na oko 15 minuta, ili biciklistička staza koja je zapravo jedini kompletno završeni pristup novoj Železničkoj stanici Beograd centar.

Ako od putešestvija vozom građani nisu odustali ni zbog dužine trajanja putovanja, uobičajenog kašnjenja reda vožnje ili starih i neodržavanih garnitura vozova, velika je verovatnoća da će sa premeštanjem glavne železničke stanice iz centra grada na, mnogo nepristupačniju, novu lokaciju, ovaj vid transporta sada izgubiti još putnika. Za one koji ipak žele da se ukrcaju na voz na stanici Prokop, najbolji i najbrži način da iz centra grada dođu do željenih perona je, za sada, bicikl.

Ko se, pak i odvaži da dođe na ovu stanicu, prvo će se zapitati kako da stigne do platforme za ulazak na voz jer je sve što će videti – nezavršena betonska ploča iz koje viri armatura, a koja ustvari predstavlja krov perona. Prilaz „glavnom ulazu“ koji je čini se i jedini predviđeni ulaz, je nov, skoro asfaltiran i deluje da opremljeno – tu je stanica za gradski prevoz, parking, biciklistička staza.

Samo što prevoz retko dolazi, parking prima jedva tridesetak vozila, počeće i da se naplaćuje od 25. juna, kako stoji u obaveštenju na zarđaloj montažnoj kućici, a saobraćajnica – nema kraj, odnosno radovi ovde nisu završeni. Ona bi verovatno trebalo da ulazi u glavnu staničnu zgradu. Ali ni stanična zgrada još uvek ne postoji. NJena izgradnja nije ni počela. Zato će svaki putnik koji dođe na ovu stanicu i vidi veliki naziv „Beograd – Centar“ pomisliti da je ovo sve, samo ne centar. Na centralnoj stanici evropske metropole od dva miliona stanovnika mogla bi da se kupi barem voda, sok, grickalice, papirne maramice… Ali toga ovde nema. Osim jednog kafe bara koji je zatvoren i čiji je kapacitet prilično skroman, policijske stanice, blagajne gde se mogu kupiti karte i toaleta, drugih sadržaja na Prokopu nema. I ne deluje da će ih uskoro biti.

Za sada nema ni mnogo putnika, jer se juče oko podne mogao sresti tek poneki prolaznik, a uglavnom su svi putovali u lokalu, linijama Beovoza. Beovoz se pokazuje i kao najbolji vid transporta do Prokopa odakle je moguće presedanje za ostale, udaljenije, destinacije. Tako je i mladić Marko došao od Karađorđevog parka Beovozom da bi ovde preseo na voz za Niš. Kaže da mu nije bilo komplikovano da se snađe ali da će Prokop biti funkcionalan tek kada dobije prateću infrastrukturu.

Studentkinja Marija, zamalo je zakasnila na voz dok je tražila prolaz do koloseka sa kog on polazi. Na samoj stanici postoje vidno istaknuti ekrani sa rasporedom vožnje, ali kada putnici pročitaju koji je broj perona i koloseka njihove linije treba da ih pronađu i u stvarnom prostoru. To je već malo teže jer nije označeno kako i kuda se dolazi do kog koloseka, pa je Marija u žurbi jedva pronašla stepenice kojima treba da siđe u podzemni prolaz a zatim i oznake gde da izađe. Iako je stigla u poslednjem minutu, Marija na voz za Jagodinu nije zakasnila, jer ni voz nije stigao baš na vreme.

Za nekoga ko je prvi put na ovoj stanici, ili prvi put putuje vozom, kao što je slučaj sa Marijom, snalaženje na stanici zaista jeste komplikovano.

Neko ko je često na ovoj relaciji, kao što je Dejan Šukunda iz Stare Pazove, već se navikao na ovu trasu i zna koji prevoz po gradu da koristi, ali da je zadovoljan izmeštanjem stanice – nije.

– Izuzetno je loša veza sa centrom, ima autobus koji ide tri puta dnevno, sa autoputa ni ne može da se dođe. Prokop je kao slepo crevo i tu će tek biti komplikacija ako se ne urade pristupi do ovde i ako se ne poveže… Nego ljudi se više ne bune ni oko čega, navikli su na zlo. Ali je narod opasan kad zaćuti, zaključuje on.

Neki su se zapravo i bunili ali njihove zamerke i kritike niko nije čuo, a na pitanja im niko nije odgovorio. Jedno od tih pitanja bez odgovora je i da li će se ikada uraditi i pristupi za auto-voz, jer za sada Prokop ostaje bez ove mogućnosti. Zato su polasci putničkih auto-vozova za Bar premešteni sa glavne, na stanicu „Topčider“. Ovo je trenutno jedino rešenje za utovar automobila, ali je zato za putnike izuzetno nepraktično. Stanica je mala, loše povezana sa ostatkom grada, jedini prevoz do nje je tramvajska linija broj 3, a do tramvaja može se doći jedino neobeleženom stazom kroz šiblje i mrak.

Na stanici – rade mašine koje održavaju prugu, ljudi nema jer nema ni vozova u to vreme, ali se zato na razglasu može čuti i „Privatni poslovi su zabranjeni za vreme rada“. Čisto da bi se održavala disciplina. Makar dok se polasci voza za Bar ne presele na Tehničko-putničku stanicu u Zemunu. Kada ona bude završena. Ni to rešenje građanima nije prihvatljivo, jer deluje zaista nelogično da ne polaze sve važne linije sa jedne stanice.

Protest za „odbranu železničke stanice“ u subotu

Protesno okupljanje za „Odbranu železničke stanice“ najavljeno je za subotu 23. jun u minut do 12 sati na platou stare Železničke stanice. Poziv na ovaj skup pojavio se na društvenim mrežama sa porukom da se „Beograd, naša prestonica, nalazi se na meti novih vandala i tirana koji ga ruše i ubijaju. Neki od simbola Beograda: Skadarlija, Savamala, Kalemegdan, stari Savski most, Glavna železnička stanica su razoreni ili je njihovo rušenje u planu. Moramo ih spasiti.“ Ove reči potpisuju „Branitelji Beograda“.

Poruka – zabranjeno fotografisanje

Ekipa Danasa obogatila bi ovaj izveštaj i sa više fotografija ali zaposleni na stanici nekoliko puta su nam skrenuli pažnju da je fotografisanje zabranjeno bez prethodne saglasnosti Železnica. Prvo nam je ljubazni radnik objasnio da ništa ne smemo da snimamo i slikamo, jer je to „javni prostor“ a onda je i na naše pitanje – da li je negde istaknuta zabrana, objasnio da je ona – tu, negde. Zabrana zaista postoji i istaknuta je samo na jednom mestu, blizu glavnog (i jedinog) ulaza, ali kako ne bi bilo dilema, ubrzo se i sa razglasa začulo obaveštenje – da je fotografisanje najstrože zabranjeno.