Do stalnog posla po nejasnim kriterijumima

Od njih se jedna kandidatkinja nije pojavila na razgovoru sa konkursnom komisijom, pa ih je na kraju „u trci“ ostalo osam. U rešenju komisije, u koji je Danas imao uvid, piše da je odluka o izboru profesorke Nede Gašović doneta jednoglasno, „nakon uvida u kompletnu dokumentaciju kandidata, psihološke procene sposobnosti za rad sa učenicima i razgovora sa kandidatima“.

Čime se rukovodila komisija, zašto je njen zapisnik zapečaćen, da li je profesor Milan Petrović imao bolje profesionalne kvalitete od izabrane koleginice, kao što tvrdi u pismu upućenom ministru prosvete – sve su to pitanja na koje juče nismo dobili odgovor u Gimnaziji „Svetozar Marković“ jer aktuelna direktorka te škole Milica Milosavljević nije htela da komentariše.

Ona je kazala da je žalbeni postupak u toku i da će se po njegovom okončanju škola oglasiti saopštenjem i obrazloženjem.

Ni Neda Gašović iz istog razloga nije želela da se oglašava.

Ona je za Danas kratko rekla da je vrlo uznemirena, da se ne oseća prijatno i da joj sve što se o ovom slučaju piše po društvenim mrežama ugrožava zdravlje i utiče na njen i život njene porodice i troje maloletne dece.

Milan Petrović je juče uložio žalbu na odluku konkursne komisije, o kojoj treba da se izjasni direktor škole.

Dešavanja u niškoj Gimnaziji otvorila su debatu u javnosti ko treba da bude zaposlen za stalno – da li onaj ko ima duži radni staž u obrazovanju, ko duže radi u pomenutoj gimnaziji, da li osoba koja je bila angažovana na konkretnom radnom mestu za koje je konkurs raspisan ili opredeljujući faktor treba da budu lične i životne okolnosti kandidata.

Po zakonu, svi koji se jave na konkurs su ravnopravni, ali je problem to što sem formalnih uslova, ne postoje definisani kriterijumu po kojima se odlučuje koji nastavnik je najbolji.

Upravo to je bio „okidač“ za brojne reakcije prosvetnih radnika, od kojih mnogi svedoče da izbor kandidata za prijem u radni odnos zavisi od volje direktora škole.

Jer po zakonu direktor bira konkursnu komisiju koja formalno odlučuje o izboru, a on je taj koji se izjašnjava i o žalbama nezadovoljnih kandidata.

– Mi ne samo da nemamo kriterijume kada se prima neko za stalno nego je to bio najveći kamen spoticanja kada smo razgovarali o platnim grupama i razredima. Pregovori su stali 2018. kada je trebalo da počnemo razgovor o tome kako će biti ocenjivani i procenjivani oni koji treba da odu u višu grupu i razred. Jasno je da će onaj ko ima više staža da pretekne onog ko nema, ali to apsolutno ne sme da bude jedini kriterijum, bez obzira što je u našem poslu važno imati iskustvo, a ljudi koji duže rade bolje poznaju i i sistem – kaže za Danas Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Ona podseća da je uoči otvaranja konkursa u školama dogovor sa prethodnim ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem bio da prednost pri zapošljavanju na neodređeno imaju kandidati koji su dugo u sistemu, ali napominje da je to bila samo preporuka, a pred zakonom su svi jednaki.

Do sada je u četiri konkursna kruga otvoreno 10.500 radnih mesta.

– Pošli smo od toga, a Šarčević se sa nama složio, da ako neko na određeno vreme radi godinama, verovatno u najvećem broju slučajeva radi dobro čim direktor nije našao nekog drugog. Međutim, na terenu su se dešavale svakojake situacije. U školama u kojima postoji Unijin sindikat u više navrata smo poništavali konkurse i dovodili u pitanje odluke komisije. Tamo gde postoji sindikalna snaga smo mogli da budemo na strani ljudi koji dugo rade u sistemu. Primećeno je kao obrazac da su se dešavale velike nepravde tamo gde nema sindikata ili gde je on u začetku. Dešavalo se da ljudi posle mnogo godina rada ostanu bez posla, a da ih u nekim slučajevima zamene kolege sa tek završenim fakultetom zato što partija hoće da zbrine svoje kadrove – priča Janković.

Ona smatra da kriterijume za izbor najkvalitetnijih nastavnika nije nemoguće napraviti, a na pitanje zašto ne postoje odgovara: zato što onima koji organizuju život škole to ne odgovara.

– Mi smo napravili jedan začarani krug direktora poslušnika koji isključivo čekaju šta će im reći Ministarstvo prosvete da bi dobili još jedan mandat i koji ne gledaju kao menadžeri svoju školu. Zato škole gube na kvalitetu, a ako želimo to da promenimo, prvo moramo da promenimo način izbora direktora. Ako smo uspeli da napravimo kriterijume za bodovanje tehnoloških viškova, što je izuzetno osetljivo, sigurna sam da možemo i kriterijume za zapošljavanje najkvalitetnijih nastavnika. Ako nema kriterijuma, jasno je da se za kandidate opredeljujete po ličnom nahođenju – smatra Janković.

Najbolji zaobilaze škole

Jasna Janković kaže da ne poznaje kandidate koji su se prijavili na konkursu u  Gimnaziji „Svetozar Marković“, ali iz biografije Milana Petrovića zaključuje da je nastavnik kakvim bi se ponosila svaka škola. Nažalost, dodaje, nije svaka škola u Srbiji takva.

– Suština je u tome da ovakvim dešavanjima odbijamo najbolje od rada u školi. Nama već nedostaju nastavnici matematike, informatike, stranih jezika. Uskoro ćemo doći u situaciju da nam fale i nastavnici srpskog jezika. Šta onda da očekujemo od obrazovanja – pita Janković.

Još vesti iz ovog grada

„Nezakonita politička odluka, prevara i sramota“: Šta je sporno za nišku opoziciju u vezi sa isplatom zaostalih zarada radnicima propalih preduzeća?

Level 42 na otvaranju Nišvila

Zašto su načelnici polovine gradskih uprava u Nišu podneli ostavke?

Kompanija iz Pariza preuzela nišku IT firmu