Do znanja kroz igru i zagonetne priče

Pilot istraživanje koje je Mensa sprovela školske 2007-2008. godine u tri vrtića u Novom Sadu je pokazalo da svako dete koje je učestvovalo u NTC programu ima višestruku korist od njega.

Danas je to jedan od poželjnijih akreditovanih programa koje direktori škola i predškolskih ustanova biraju za svoje mališane. Suština programa, koji obuhvata decu iz vrtića od tri do sedam godina i osnovnoškolsku decu, od prvog do četvrtog razreda je da se deci kroz igru podstiče intelekt, razvija kreativno razmišljanje, koordinaciju pokreta i motorike, da se spreči poremećaj koncentracije i pažnje, a zagonetnim pričama i pitanjima što zanimljivije predstavi gradivo koje treba da savladaju.

– Najvažniji period za poimanje apstrakcije i početni razvoj funkcionalnog mišljenja je od treće do sedme godine i nešto manje do 12. godine. Međutim, u tom periodu se malo radi sa decom ili se uopšte ne radi na stimulaciji ovog važnog dela procesa razmišljanja. Oko 50 odsto moždanih sinapsi se razvija baš u periodu do pete godine. Igra je veoma bitna za intelektualni razvoj dece, pa roditelji treba detetu do sedme godine da dozvole da se što više igra, po mogućnosti u prirodi, a ne da mu kupuju video igrice ili da ga puste da previše gleda televizor – kaže izvršni direktor Mensa Srbije Ranko Rajović, koji je autor NTC programa.

On ističe da su predmeti poput likovnog, muzičkog i fizičkog od izuzetnog značaja za razvoj intelektualnih sposobnosti dece uzrasta od prvog do četvrtog razreda i da časove fizičkog ne treba zamenjivati matematikom, što učitelji ponekad rade.

Mensinim programom u škole se vraćaju skoro zaboravljene dečje igre poput lastiša, školica, igara sa preskakanjem i provlačenjem, a u vrtiće se uvode igre prepoznavanja apstraktnih simbola, kao što su marke automobila, zastave, saobraćajni znaci, registarske tablice.

– Poznato je da deca sa tri godine već mogu da raspoznaju 50 marki automobila i to često izgovaraju kada se nađu na ulici. Roditelji na to sa oduševljenjem znaju da kažu kako je njihovo dete pametno, a u stvari to treba da im bude prvi znak da njihovo dete može da razume komplikovanije stvari i da ga treba dalje stimulisati. Ali, obično ne znaju. Jedna od najdelotvornijih igara je i igra rotacije, kada se raširenih ruku dete vrti oko svoje ose, čime dovodi do stvaranja većeg broja veza među neuronima i razvoja intelektualnih sposobnosti. Ta vežba je dobra i za razvoj motorike. Ima roditelja koji iz neznanja ne dozvoljavaju detetu da se vrti, a ima i preambicioznih koji su čuli da je to dobro, pa forsiraju dete da se vrti više nego što je potrebno – navodi Rajović.

On ističe da je zato najbolje da program sprovode obučene vaspitačice, koje će proceniti koliko koja deca treba da vežbaju, a da roditelji u saradnji sa njima kod kuće, u parku ili na ulici sprovode delove programa. Među najjednostavnijim su odabrane igre sa loptom (dodavanje), koje utiču na razvoj akomodacije oka, koja je bitna za sposobnost koncentracije prilikom učenja. Rajović naglašava da je ovaj program mentalna stimulacija za svako dete, a naročito za darovito.

– Od početka ove školske godine program stimulacije razvoja darovitosti počeće prvo da se realizuje u vrtićima Predškolske ustanove „Čika Jova Zmaj“ na opštini Voždovac. Koliko će vrtića biti obuhvaćeno zavisi od broja licenciranih instruktora, koji će obučavati naše vaspitačice kako bi mogli da sprovode program sa decom. Roditelji to neće dodatno plaćati – kaže Ljiljana Jovčić, sekretar za dečju zaštitu grada Beograda.

Program će biti realizovan u beogradskim osnovnim školama „Sveti Sava“, „Ivan Gundulić“ i „Dragojlo Dudić“, a sve zainteresovane ustanove mogu da se prijave Mensi.

Uključeno osam evropskih zemalja

U okviru svetske Mense, nakon prezentacije programa i prvih rezultata, osam evropskih država (Slovenija, Italija, Švajcarska, Češka, Mađarska, BiH, Srbija i Crna Gora) je prihvatilo ovaj program i počelo da ga primenjuje. Savez učitelja Srbije je već uvrstio deo programa u redovne aktivnosti za stručno usavršavanje učitelja.