Samit u Seulu o nuklearnoj bezbednosti, koji je okupio predstavnike više od 50 zemalja, bila je prilika za američkog predsednika Baraka Obamu da poruči da ostaje veran cilju koji je objavio u Pragu 2009: svet bez nuklearnog naoružanja. Iako SAD, kako je priznao, ima bojevih glava i više nego što je potrebno, on je naveo da planira nova smanjenja nuklearnog arsenala.
Obama je obećao da će na majskom samitu sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom raditi na novom sporazumu o kontroli naoružanja. Iako nije bio konkretniji, predsednik SAD je rekao da je čvrsto uveren da Vašington i Moskva, koji su 2010. potpisali sporazum o kontroli naoružanja, mogu da naprave novi iskorak. Privatno, zvaničnici Bele kuće s podozrenjem govore o „mutnom“ kineskom nuklearnom programu, pa je očekivan poziv upućen Pekingu da se priključi dijalogu o nuklearnom pitanju, navode zapadni mediji.
Izjavom „Korejci su jedan narod“, američki lider odao je priznanje ekonomskom uspehu Južne Koreje i istakao da „ako se da šansa, Južna i Severna Koreja su u stanju da načine veliki napredak“. Obama je pozvao lidere Severne Koreje da se okanu neprijateljskog ponašanja kada je reč o nuklearnom pitanju i da imaju „hrabrosti da slede mir i obezbede bolji život svom narodu“.
Obraćajući se direktno rukovodstvu u Pjongjangu, Obama je rekao da „provokacijama i nuklearnim oružjem nisu postigli željenu bezbednost već su je samo narušili“. Povodom nedavnih najava komunističke države da će u aprilu lansirati raketu dugog dometa, Obama je istakao da bi to bilo kršenje međunarodnih obaveza te da bi nagnalo SAD da odustane od slanja hrane.
Povlačeći paralelu sa nekada podeljenom Nemačkom, Obama je, piše Njujork tajms, tokom nedeljne posete demilitarizovanoj zoni, kada je na trenutak „provirio u zemlju čiji su lideri spremni da puste narod da gladuje“, rekao da je ujedinjenje neizbežno. Ovo je treća Obamina poseta Seulu od kada je postao predsednik, što je češće nego ijednoj drugoj inostranoj prestonici.
Odšteta porodicama žrtava u Avganistanu
Kabul – Američki zvaničnici platili su po 50.000 dolara za svaku žrtvu nedavnog masakra u Avganistanu kada je američki vojnik ubio 17 osoba. Isplata „krvavog novca“, kako piše Vašington post, način je da se bar na neki način izvrše nadoknade za ubistva u provinciji Kandahar, ali je iznos svote neobično visok ako se uporedi sa dosadašnjom američkom praksom. Sem novčanih naknada porodicama ubijenih, američki vojni zvaničnici isplatili su i po 11. 000 dolara svakom od šestoro povređenih u napadu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
