Do zvanja uz lobiranje, nezameranje i opstrukcije

Na društvenim mrežama prethodnih dana se vodi debata da li je Medeničin neizbor posledica sujete i ličnih animoziteta ili je sve što je taj slučaj pratilo (oglašavanje njegovih kolega i studenata) vršenje pritiska na članove izbornog veća FDU da ga u narednom konkursu izaberu za redovnog profesora.

Izbore u nastavnička zvanja na domaćim visokoškolskim ustanovama prate brojne kontroverze – lobiranje, opstrukcija, nepotizam, glasanje po automatizmu… Minimalni kriterijumi za izbor u nastavnička zvanja propisani su na nacionalnom nivou i ispod toga se ne sme ići, ali svaki univerzitet i fakultet ima pravo da podigne lestvicu. Sama izborna procedura propisana je statutom visokoškolske ustanove. Komisija za izbor ima neparan broj članova, od kojih je većina sa matičnog fakulteta, a najmanje jedan član van te ustanove, da bi se obezbedila objektivnost. Za izbor određenog kandidata glasaju svi koji su u istom ili višem zvanju, što znači da, recimo, za redovnog profesora glasaju samo redovni, a za vanrednog – i vanredni i redovni. I kvorum, koji je u

Medeničinom slučaju bio „tanak“, definisan je statutom fakulteta, a upućeni tvrde da se njime može manipulisati na razne načine. Sagovornik Danasa koji je želeo da ostane anoniman kaže da dekan treba da obezbedi da sednici prisustvuje većina članova s pravom glasa ili da je odloži ukoliko je kvorum „na ivici“, da bi se izbeglo da kandidat „padne“.

– Na nekim fakultetima sednica se odlaže ne samo zbog „tankog“ kvoruma već i ako joj ne prisustvuje prvi potpisnik referata, koji je dužan da obrazloži predlog i svojim imenom garantuje kvalitet kandidata. Sednici izbornog veća na FDU kada je biran Medenica nije prisustvovao prvi potpisnik referata – ukazuje naš sagovornik.

Dekan FDU Zoran Popović potvrdio je za Danas da Nebojša Romčević, predsednik komisije koji je pisao referat i koji ima pravo glasa, nije bio na sednici. Dekan kaže da nije mogao da odloži sednicu, uprkos kvorumu na granici, zbog izbornih rokova koji se moraju poštovati.

Prorektor za nauku Univerziteta u Beogradu Živoslav Tešić objašnjava za Danas da je statutom fakulteta propisano da li je glasanje pri izboru u zvanja javno ili tajno, kao i da li članovi izbornog veća mogu biti sankcionisani ukoliko neopravdano odsustvuju sa sednice, jer je to njihova radna obaveza. Kazna je najčešće izostanak dnevnice, odnosno smanjivanje plate. Na pitanje može li odsutan član izbornog veća da konvertira svoj glas, Tešić odgovara da bi, ako je glasanje tajno, u tom slučaju bila narušena procedura.

On podseća da fakultet ne bira već samo predlaže kandidate za docenta, vanrednog i redovnog profesora. Odluku o izboru docenta i vanrednog profesora donosi veće odgovarajuće naučne oblasti pri univerzitetu. Veće takođe daje mišljenje o predlogu za izbor u zvanje redovnog profesora, a konačna odluka je na Senatu univerziteta.

Tešić kaže da su sujeta i ljubomora mnogo više prisutni pri izjašnjavanju na fakultetima nego na univerzitetu, te da lobiranja uglavnom ima kod izbora dekana i rektora. On navodi da je bilo slučajeva da član veća naučnih oblasti sa fakulteta sa kojeg je kandidat glasa drugačije od kolega sa tog fakulteta, a da kandidat bude izabran zahvaljujući glasovima članova veća sa drugih visokoškolskih ustanova. Bivši prorektor BU Miodrag Popović slaže se da pri izboru u zvanja ima manje lobiranja, ali da su subjektivni utisci pri glasanju neminovnost.

U autorskom tekstu koji je Danas objavio početkom septembra, akademik Dušan Teodorović ukazuje da se izboru/reizboru nastavnika na srpskim univerzitetima i dalje pristupa birokratsko-formalistički.
„Katedra na kojoj je kandidat zaposlen predlaže komisiju za ocenu kandidata (to najčešće radi sam kandidat). Komisiju, po pravilu sačinjavaju kolege sa katedre, koautori, mentor itd. Najvažniji trenutak na konkursu je predlaganje i određivanje članova komisije. Prvu verziju referata komisije najčešće piše sam kandidat za unapređenje. Atmosferu na većini fakulteta i univerziteta karakteriše ćutanje, jednoglasno izglasavanje podnetih referata i politika nezameranja. Svaki eventualni prigovor na reference i rad kandidata doživljava se kao akt neprijateljstva i remećenje uspostavljenih odnosa“ navodi Teodorović.

On ukazuje da asistent, kada jednom zasnuje radni odnos, najčešće tu i dočeka penziju, po mogućstvu u zvanju redovnog profesora.

„Dolaskom na fakultet postajete „naše dete“. U slučaju da se, prilikom reizbornosti ili izbora u više zvanje neočekivano javi bolji kandidat koji nije zaposlen na fakultetu ili, ne daj bože, kandidat koji je doktorirao u inostranstvu, a želi da se vrati u zemlju, nadležna fakultetska komisija, po pravilu, u referatu o izboru raznim neadekvatnim formulacijama, a ponekad i prenebregavanjem činjenica, uvek daje prednost kandidatu već zaposlenom na fakultetu. Mladi doktori nauka, sa nekoliko godina profesionalnog iskustva na svetskim univerzitetima, trenutno imaju male šanse da postanu profesori univerziteta u Srbiji“, ističe Teodorović.

Kvalitet

– Na nekim katedrama se dešava da prođu kandidati koji ne bi trebalo jer nemate izbora. Tačno je da su oni ispunili minimalne kriterijume, ali u drugim strukama su oni davno prevaziđeni. U računarstvu ne možete da nađete ljude koji hoće da ostanu da rade na fakultetu, dok, recimo, u fizici i hemiji imate „višak“ kvalitetnog kadra, pa se više odličnih kandidata javi za jedno radno mesto – kaže Miodrag Popović, navodeći da se na ETF-u od 1972. godine glasa tajno.